Учитељ

830 ЕЛАСНИ

дин. у Цириху 3800 дин, у Базелу 4200 дин. Али има кантона, који своје учитеље плаћају врло рђаво. Најгоре су плаћени учитељи у Валису, где је по службеном извештају од 1894. год. било два учитеља с годишњим платама 1050— 1000 дин. мален број њих са 900—400 дик., остали с платом од 355, 320, 175, 150, 100, 80, 75, динара, а школска година варира, између девет и два и по месеца. Учитељице имају плату за једну трећину мању од учитеља, тако да је једна учитељица имала само 35 динара за школску годину која траје шест месеци. Учитељице су у целој Швајцарској плаћене мање него учитељи, осим у Цириху, где су изравнате с учитељима. Због тако ништавне награде многа места за учитељице остају непопуњена, и ако се конкурс расписује по неколико пута. Још је горе то, што је само у малом броју кантона швајцарских учитељу осигуран опстанак у олужби; у осталим кантонима учитељ се бира на 3—8 година, а може опет бити изабран, ако је општина задовољна њиме. Може се већ мислити шта све треба учитељ да чини, какав мора да будв и колико мора да се понижава, само да би био поново изабран!

Како је бедан положај учитељски у Швајцарској види се из тога, што учитељи морају да траже какве било приватне зараде, само да прибаве најпрече намирнице себи и својима. Тако н,пр.у Валису поједини учитељи ољуже лети као портири у хотелима, или као вође путницима у Граубиндену. Год. 1894., од 402 учитеља њих 290 бавило се обрађивањем земље, а око 70 њих били су касири, поштански и шумарски чиновници ит,д.

У Кантонима: Урн, Унтервандену и Валису нема никаквих законских одредаба о пензијама учитељским; ако се што и да којем учитељу, то се да је као милостиња. Већина кантона имају пензионе фондове у које улажу учитељи, а и држава даје већу или мању суму; али је готово у свима тим кантонима годишња пензија учитељска испод 100 динара. Само у Базелу,

Цириху и Берну држава је примила на се регулисање и исплаћивање пензије.

Швајцарска је дивна за око, њено је политичко уређење мудро. Швајцарци су радени и умешни, у многом чем имали бисмо се угледати на њих, али основна школа, где су тако бедне прилике за учитеља, није, и не може им бити напредна. Учитељи српски треба да знају стање и прилике својих другова по занимању не само у оним државама, где су боље плаћени и осигуранији него код нас, већ и у оваквим као што је у Швајцарској.

Школеке прилике у Шпанији. — Некада најбогатија, у културном погледу врло напредна Шпанија, данас је у свему далеко заостала иза напредних држава западне Јевропе. Чак и нове државе јевропске, и наша малена и нејака отаџбина, узмакле су у многом чем од Шпаније. Тако судимо о Шпанији по школским приликама њеним, јер квантитативно и квалитативно стање основне наставе поуздано је мерило народне просвете и државног напретка. ;

Настава у Шпанији стоји и данас на истом ступњу, на ком је и стајала пре 50 година. И ако је још пре 40 година донесен закон о обавезној настави, опет је, по подацима од 1887. год. у Шпанији било.