Учитељ

845 ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА

ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА

—_---—

Оенивање ђачких књижница. Драги друже. За ово неколико годива, од како сам учитељ, једно од најглавнијих пигања, коме нисам могао одмах "наћи узрока, било је: зашто у школи, нарочито не подељеној, нема оног успеха. из сриског језика, који треба — према броју часова — да је; и зашто опада писменост у народу, и код ђака кад сврше школу, место да св шири»

Та су два питања у потпуној вези. У колико се прво не може остварити, у толико друго заостаје.

На прво питање одговарам у толико, у колико држим, да је потребно, да објасним друго питање.

Један од главних узрока, зашто се у читању не постигне онај уопех који очекујемо, јесте и тај, што читанке које томе циљу служе, не привлаче ученика, да он толико омили књигу, да је с опом радошћу чита, коју ми претпостављамо да мора биги, ако желимо да постигнемо добар успех. Ретко који ђак да чита што и код куће, па макар колико учитељ на то настојавао, да се лекција бар два три пута прочита.

А још је ређе ђака, који кад сврше школу узму књигу да читају. Значи, да код њих нема воље за читањем и усавршавањем самога себе; они су школу сматрали као неки кулук који су срећно нретурили преко главе. А то је свакако кривица до школе, што им није прави пут показала.

Има и сувише примера, нарочито по селима, да родитељи захтевају, најрадије при весељу или вечери, да им син што прочита, А он се устеже или бежи.

У испитивању таквих узрока нашао вам, да огромна већина такве деце беже од стида, јер не умеју лепо да читају, па се боје да им се ко не подсомехне, И кад ђак не уме, да чита читанку, која му, тако рећи, не испада из руке, како ће прочитати што друго родитељима и нечему их упутити, те да и они виде штогод користи од његовог школовања,

То све иде у потврду тога, да ђаци основних школа не добијају појма о потреби свога образовања, те према томе немају ни воље за оним пнто раде, а кад немају воље, не могу имати ни успеха.

У колико је кривица у соме до самог наставника, што не пази више то, да и ђаку омили књигу, у толико је, као што већ рекох, узрок у књигама, на по се читанкама, које онп читају. Да ли зато, што својим садржајем не одговарају духовном развићу ученика, или зато што чланци нису написани стилом дечјег језика или што у читанкама нема ничега што би око учениково привлачило, да је чешће отвара, загледа и чита7

Ја бих рекао да постоје и ови узроци, а најглавнији је, што су читанке без слика. Каква је корист отуда, види се по томе, кад упоредимо буквар и читанке, како се деца првоме радују и за које га време изуче, а каква је антипатија према читанкама.

Истина и ту има изузетака, али то је врло мало.