Учитељ

у

би ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА

За тим долази оно што је главно, због чега је књига и написана... Код неких књига што год је у њој написано го се односи на једну ствар и онда је то све једна целина; а код њеких књига има о више ствари да се прича. (Ту им покажем разлику у књигама, које су узели).

По том им кажем, да редом сваки прочита по један одељак из своје књиге и исприча.

И онда, наставим, да је то само почетак или један део онога што у књизи пише, и ми, ха би знали све, морамо сву књигу и прочитати, али како ми за то у школи немамо времена, то нека сваки прочита опет макар по један најмањи одељчић, па сутра нека нам исприча.

Приметио сам, да с већом озбиљношћу остављају узете књиге у торбицу

Сутра дан, кад су ми испричали оно што су код куће прочитали, кажем им да прочитају, опет по један одељак, или докле ко може, па. да. ми други дан испричају.

И тако непрестано док сву књигу нису прочитали. Онда сваки исприча све шта је запамтио, за тим отпочнем разговор с њима и изводимо поуку.

Таквим поступком научио сам их да читају стрпљиво и да пазе шта читају, да би на крају могли и сами поуку извести.

Други пут кад сам им издао књиге, пошто су оне вратили, испитам их о наслову а према њему и садржају књиге, о начину читања и т. д., и кажем да опет тако полако и с разумевањем прочитају и ту И с тим, да сваки дан испричају у школи шта су у вече прочитали.

По некад, кад имамо времена, дам им једну омању књижицу те је сви редом сваки по један одељак прочитају, причају и поуку изводе.

Тако сам их приволео да полако и с разумевањем читају; али да не би то пропало, дужан је сваки, пошто прочита књигу, да исприча својим друговима шта буде запамтио... Који незна, тај опет Па књигу чита.

Сада с већом марљивошћу читају књиге.

Ако који доцније, кад остане без надзора и омрзне да чита — што ће свакако бити незнатан број —- опет је добит огромна.

Тим сам створио основ за ширење писмености и одржавање исте у народу. Од ученика добио сам апостоле, који ће ширити идеју, које се у школи прихватишне.

Не треба, драги друже, одмах роптати што се не може извршити жеља наша онако, како би ми желели.

ИМ ја, и ако је књижница поглавито за ширење и одржавање писмености у народу, дакле за ђаке који су свршкли школу, не могу захтевати да сви бивши ученици и грађани потрче у њу као на јагму, јер има много и много узрока, који то њима не дозвољавају. Они и немају свестраног појма о користи књижнице, нити је могу имати док се не би уверили, а створити могућности код њих да се о томе увере, много је тежи задатак и већи посао него код ђака у школи, којима је књига једино занимање. Једно то, а друго, многи и због материјалних незгода не могу поред све жеље своје постати чланови и књиге узимати на читање.

Ја ћу бити задовољан ако само код неколико њих успем да их придобијем за се, а на садању и будућу генерацију школску, уложићу што више труда, да их за вечита времена приволим таквим установама.