Учитељ

730 ОСЕЋАЈ

покрет Иц, да траје дуже од Н, па према томе и времено трајање осећаја О бива дуже, него ли трајање надражаја Н.

Према органима, у којима се гранају крајеви нерава за примање надражаја, разликује се махом пет главних група осећаја, и то: укуса, воњања, пипања, слуха и вида. Детаљнијим истраживањем пак доказује се прво, да чуло пинања садржи више сасвим различних чулних области, п друго, да су такође иу зглавковима, мишићима и жилама, (везамај распрострањени крајеви нерава, који нам саопштавају сасвим нарочите осећајне квалитете. С тога је Хелмхолц (чувени немачки психофизичар) предложио, да сеу поједине групе рачунају само они осећајни квалитети, међу којима може да постоји беспрекидан прелаз (нијансирањеј. Квалитативне разлике, које су тако велике, да се/никако не може замислити међу разним квалитетима какав прелаз, назива он модалитетима. Такви су модалитети ови: 1. осећаји укуса, 9. осећаји воњања, 3. осећаји слуха, + осаћаји пипања, 5. осећаји такнућа (додира), 6. осећаји топлоте, 7. осећаји ладноће, 8. осећаји стања и покрета. Осећаји под 8. могу се такође кратко означити као осећаји мишићног чула или као мишићну чулност. Органске осећаје је најбоље урачунати међу осећаје додира. За ове мода-

литете осећаја егзистирају делом специфични крајњи ор-

гани т. 3. чулни апарати, с којима су везани крајеви нерава, као око, уво итд. а делом пак налазимо крајеве нерава слободно у преплету, који не показују какву нарочиту модификацију, тако н.пр. многи кожни крајеви нерава. Да ли су на различан начин једно од другога модификовани крајеви нерава за додир, за ладноћу и за топлоту још није решено. Крајеви нерава, који нам саоп"_штавају осећаје стања и покрета, налазе се у зглавковима, а делом и у мишићима и везама (жилама). Ако моја. рука

заузме извесан положај, ја ћу моћи да одредим тај поло- |

жај баш и кад не бих имао никакве осећаје (спољашњег) додира Доказало се, да обострани додир површине зглавкова