Учитељ

ОСЕЋАЈ 731

и напор жила и мишића, који је за сваки положај руке различан и потпуно одређен, ствара оне осећаје, који ме стављају у могућност, да дам суда о положају моје мишице. Сасвим слично важи и за осећаје покрета. Ако моју руку покрене друго лице или је ја сам покренем, то ћу осетити тај покрет, па ако би покрети (спољашњег) додира остали потпуно индентични с ранијим. Према, истраживању Голдшајдера те активне и пасивне осећаје покрета проузрукују крајеви нерава у злавковима, који се при пасивним и активним покретима, надражују међусобним трењем површина у зглавковима, дакле сукцесијом минималних притисака. — Међу изложеним модалитетима разликују се даље још многобројни квалитети. Нпр. четири квалитета, укуса: горко, слатко, слано, кисело. Надражаји који су узрок појединим модалитетима, осећаја, показују карактеристичне разлике. Осећаји укуса и воњања постају хемичним надраживањем, и то гасовите супстанције утичу на органе воњања, а течне на органе укуса. Чврсте супстанције могу утицати на оба чула само тако, ако претходно пређу у гасовити односно течни облик. Осећаји слуха постају звучним покретима ваздушних молекила или других тела звучних доброноша. Најважнији закон о зависности квалитета осећаја слуха од састава надражаја гласи: осећај звука је у толико виши у колико је већи број т. з. звучних треперења (таласа) у секунди. Таласи мањи од !би већи од 40000 треперења у секунди непроузрокују у опште осећаје звука. Осећаји вида постају од етарског треперења светлости. Светлост не утиче непосредно на крајеве нерава, већ претходно раствори т. 3. видне супстанције у мрежици, па тек та хемиска промена утиче на крајеве видних нерава. СО тога и чуло вида припада „хемиским“ _ чулима. Зависност квалптета осећаја вида од састава надражаја одређена је овим законом: боја каквог осећаја вида лежи црвеном крају спектрума у толико ближе у колико је тај број већи. Етарна треперења мања од #00