Учитељ

192: ОСЕ КА Ј

билиона и већа од 920 билиона у секунди не дају осећаје вида. — О надражајима, који проузрокује осећаје додира, топлоте, ладноће, положаја и покрета није потребно овде специјално тумачење. У ошште има се још нагласити, да по неки надражаји, и то механички (удар, притисак) и електрични, при подесној употреби могу да произведу осе- | ћаје код сваког чула; модалитет произведеног осећаја је при том непромењен, већ као да је чулни нерв надражен оним надражајем, који је њему приступачан (адекват). Тако нпр. притисак на нерв вида производи осећаје светлости као да утиче приступачни (адекватни) или специфички | надражај т. ј. треперење етра. Тај се закон назива законом о специфичној енергији чулних нерава. 8 У колико је већа јачина надражаја у толико је већи и интензитет осећаја. Детаљнија истраживања доказују ипак, да интензитет осећаја не расте увек пропорционално "ирема јачини надражаја, већ да међу њима постоји извесан комплицирани одношај зависности. Пре свега, врло слаби надражаји не производе никакве осећаје. Тек кад надражај дође до извесне јачине — долази и осећај. Она јачина надражаја, која је теку стању да изазове (најслабији) осећај, зове се праг надраживања. Повећа ли се надражај то растеи осећај, и то у почетку врло брзо. Пошто надражај доспе до средње висине то осећај у даљем току расте све слабије. Напослетку егзистира извесна јачина надражаја, која проузрокује максимални интензитет осећаја. Та јачина надражаја зове се врхунац надраживања. Напредује ли јачина надражаја и преко врхунца, надраживања — интензитет осећаја не расте више, већ остаје на ступњу врхунца надраживања. Следећим лини-о јама показује се прегледно зависност интензитета осећаја. од јачине надражаја. На осовини абциса обележена је јачина. надражаја. Линија Ои. везује крајње тачке ордината, које представљају интензитет осећаја. Н!, Нз, Н3, ит.д.