Учитељ

738 ОКСТЕЉЋЕК Ј

а, 6, в. У пркос томе та наша три једновремена осећаја додира су с великом тачношћу распоређена као што су "распоређени периферички крајеви надражених нерава, а тиме као што су и надражаји распоређени. Објашњење овог процеса „распоређивања“ треба прочитати у наведеним уџбеницама психологије, а овде ће бити довољно наглашено, да тако зване представе покрета при овом распоређивању играју главну улогу. — Времене особине и времено распоређивање не потребује, у колико нам је повнато, нарочите Физиолошке предуслове. Зависност трајања осећаја од трајања надражаја је раније наглашена.

С ишчезавањем надражаја ишчезава и осећај, ну ипак остаје од покрета мождане коре, која је осећају одговарала, извесан остатак, или као што се радије каже извесан траг, извесна диспозиција. На овоме остатку почива све наше сећање. Сваки осећај оставља за собом такво сећање. Ово сећање назива се сликом сећања или представом. Сећајне слике или представе појединих осећаја се међусобно везују на равнородан начин. Тако постају компликованије представе т. 3. појмови. Без тешкоће може се доказати, да, се све наше представе чак до најапстрактнијих, најопштијих појмова напослетку могу свести на осећаје. Већ из тога се јасно види велика важност науке о осећајима за педагоге. Учитељева реч само привидно обилази "пут осећаја, јер пре свега. и сама производи осећаје (слуха), а друго — представе, које изазива, и које се само у толико могу разумети, у колико се на осећаје наслањају. Но не само да процес мишљења ради с елементима, који. почињу од осећаја, већ се и сва вољна кретања у последњој линији одређују осећајима и заосталим траговима њиховим — представама. Прост покрет дохватања у своме току се непрестано регулира осећајима, а и најкомпликованија, се радња тачнијом анализом показује као резултанта многобројних осећаја и представа.