Учитељ

749. ОС БОКЕ Ј

мозгу образује на разнолик начин. Још више пак зависи од тога, да ли сам дао ружу детету да је омирише и да јој прстима додирне трње и поглади глатко лишће. Изоставим ли ово, то ће те делимичне представе у конкретном појму недостајати. У овом обичном случају свакојако ово непотпуно образовање појма неће имати тешких последица за собом; највице може дете створити о ружи погрешан суд и приликом убости се на њено трње. Но што овде изгледа без сваке важности понавља се небројено пута. Конкретни појмови детета услед тако нецелисходног избора, и састава надражаја бивају препуњени споредним т.ј. ређим или са свим случајним представама, које одговарају споредним надражајима, док се важне парцијалне представе једнога конкретног појма изостављају. Доцније се може учитељ много трудити, да се усменом поуком попуне ове празнине у образовању појмова, али прве комбинације осећаја, које дете добије, у много случајева остају меродавне. Из специјалних конкретних појмова остају апстрактни и општи појмови; из прве чисто чулне асоцијалије по једновремености развијају се највише логичне асоцијације. Ако се први најспецијалнији појмови с празнинама образују, то ће исто такође утицати и при образовању ап" страктних и општих појмова. — Ма колико да је поједина празнина (без важности, од важности су ипак многобројне празнине конкретног образовања појмова у њиховој целини. —- Истина, овај се захтев (да се целисходно изврши избор 'и став надражаја, који треба да створе освћаје) не може свуда и у свако доба практички извести. Али је јасно, да се у овој првој и најранијој задаћи дечјег васпитавања још дуго неће достићи она мера утицања, која се у ствари свуда и у свако доба може постигнути. Васпитавање треба да.почне с првим осећајима и да тако припреми основицу за утицање, које од истог очекујемо.

Прев. Ок.