Учитељ

750 ТЕОРИЈА СЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

појмљива, те за то за децу неразумљива. Желимо ли учинити да су дечјем схватању приступнија, ми их везујемо за читав низ појединих конкретних чињеница. Објашњујући, кад је реч о историји, какву установу у другога народа, туђе обичаје, педагог ће се често позивати, да би их боље објаснио, на сличне чињенице из живота, свога народа, своје историје, претпостављајући да су оне познате. Такав се начин често и стално практикује. Таква је очигледност, нема сумње, много нижа од оне очигледности у пола; тамо се бар имају слике или модели, који се могу пажљиво разгледати, овде је само слика, коју треба умом замислити, при чему се могу појавити. многи недостатци. Да би од оваке очигледности било користи и успеха, неопходно је потребно да је ум детињи снабдевен у довољној мери посматрањима и чињеницама, да их уме верно и живо репродуковати, кад учитељ затражи. Покаже ли се, да је у уму дечјем мало таквих чињеница или, ако их и има, да су бледе, нејасне и да се мучно репродукују, очигледност ове врсте наићи ће на многе битне препреке. Тада ће се усменим причањем обнављати па и стварати у дечјем уму конкретни Факат, ато ће значити да се предаје већ не са свим очигледно, да сеу разјашњивању ослања не на то, што су деца сама посматрала, већ на слике, које су они створили на основу причања или описивања.

Чим су се у деце, која су самостално руковала предметима, сформирале јасне представе о различним појавама, потребно је користити се њима при предавању. Излишно би било показивати деци сам предмет или његову слику, кад су она тај предмет виђала више пута и имају о њему јасну представу. Примењивати у таквим случајима потпуну или половну очигледност значило би занемаривати умну саморадњу ученикову, желети, да он изнова ради посао, који су деца сама и то врло добро израдила. Тако исто нема разложних основа ни за то, да се сва предавања извесне науке држе очигледно. Чисто научно мишљење је, мишљење апстрактно и њему треба поступно подешавати и приводити педагошко предавање. И због тога, чим се опази да је у ученика доста снаге за такво апстрактно мишљење, треба га одмах и практиковати. Очигледност није циљ сама по себи, него само средство.

Очигледну наставу узимају не само као метод у предавању, него и као засебан предмет у реду других школских предмета. Охвати ли се очигледност као начин предавања, треба је се држати у предавању свих предмета: рачунице, народне историје, језика ит.д. Али осим таквога очигледнога предавања свих предмета, потребно је, по мишљењу многих педагога, унети у школске програме још један за-