Учитељ
ТЕОРИЈА ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ 751
себан предмет — очигледну наставу. Садржину овога предмета раз-
лично узимају: ту долазе разговори о стварима, које се налазе у
школској згради, о геометријским телима, о биљкама и животињама,
о разним производима и рукотворинама, о ваздуху, води итд. Тако
исто нису сагласни педагози ни у том, шта треба да је сврха овоме
предмету, те је она с тога често врло сложена: олакшати прелаз од
слободнога, домаћега живота, пуна разноврсних утисака, ка раду у
школи, који је систематски; помоћи да се развијају чула и говор де-
тињи; систематовати, исправити и попунити знања, са којима улазе
деца у школу; помагати да се развије у деце способност ла буду
пажљива нт.д. Налазе да има хиљаду добрих последица од увођења
овога предмета у школу, па се према томе тражи, да му се дау
школском програму централно место т.ј. да он буде најважнији,
управо средиште целокупне наставе у почетку учења у школи. „Смело
се може тврдити, да очигледна настава, која пружа главно градиво за стварање нових представа у уму дечијем, објашњује и допуњује
оно што је већ познато детету, треба да буде средиште за све ос-
тале предмете у почетку учења. Око ње треба да сегрупишу ичи-
тање и писање и рачунање, и певање ит.д.; очигледна настава треба
да је полазна тачка за учење свих тих предмета, да им даје градиво
и да управља њиховим ходом“ (Рихтер, о очигледној настави“ стр. 91.
Оваква мишљења о очигледној настави, као о каквој свемо-
гућој панацеји, очигледно је, не могу издржати критику. На један
се предмет сваљује таква задаћа, којој треба да тежи сва школа
свим својим уређењем и организацијом. Подржавати свезу између
развића до поласка у школу и после тога, разбијати говор, пажњу,
"ширити и исправљати знања у школу донесена и т. д. —- све је то задатак свих предмета и он се достиже свима њима заједно,
школом у целини, а не каквим било засебним предметом. Чудно је
доиста, признавати да тако широк утицај може имати само очи-
гледна настава. Што се пак тиче уједињења и централизације школ-
· скога курса с помоћу очигледне наставе, ваља нам напоменути, да оно може бити само извештачено. Каква је, на пример, логична свеза између очигледне наставе и певања или писања 7 Бунаков се у делу „Матерњи језик“ (стр. 21) стара овако сјединити предавање матерњега језика и очигледну наставу: упознавање с појединим предметима и учење писмена; познавање домовине и читање; одломци из народне историје, јестаственице и читање. Ну где је овде какав му драго логичан одношај међу предметима који, се на силу свезују с Друга је ствар матерњи језик, а друга познавање домовине и јестаственица. Најважнији је недостатак очигледне наставе, као.