Учитељ

756 О ЂАЧКИМ ИЗЛЕТИМА

потпуније и јасније пред очима учитељевим развијају! Дужи и чешћи излети, у којима већина ученика участвује, пружају за то далеко више прилика од школе и њеног дворишта. Ту је један ученик, кога невина шала другова љути и шта више у јарост доводи; ту је други, који има страст да се другима подсмева и да их дира; трећи се много хвали, четврти је опет охол, пети брбљив; шести се грубо понаша према једном сиромашку. Сујета, осветљивост, завист, јогунство, лажљивост. и све остале моралне мане налазе се у својим зачетцима. код већег броја деце и у слободном и чешћем дружењу ученика. међу собом ис учитељима мање вишње излазе на видик и тиме бивају приступачне педагошким мерама.

С друге стране откривају се пред очима учитељевим и добре, особине ученичке. Какво размишљање изазива код њих једна једина учитељева љубазна реч, један једини одобравајући поглед његов! Нису за потцењивање ни утицаји лепших мишљења и дела појединих ученика на остале другове.

Онде неки добродушан дечак дели свој хлебац с једним сиромашком. Други види и чини тако исто с другим. Једна старица про-. лази посрђући и кашљући; већина то гледе равнодушно; поједини пак застају и жалостиво посматрају баку. — Неки кочијали злоставља свог коња; за цело ће бити деце, коју овај појав дира и своме негодовању даће израза. — Иза нас иду неколицина и заценили се од смеха, јер је међу њима неки шаљивчина. Ми се окренемо, а шаљивчина умукне. Никад не бисмо ни у сну помислили да овај, који мирно и озбиљно у школској клупи седи, има тако драгоцен дар. ума и срца. Ми наређујемо да нас услуже, не обраћајући се на нарочитог ђака, и изненађујемо се кад видимо да је услужан онај, чијим радом у школи нисмо никад особито задовољни. — Са свим далеко иза нас иде један дечак, сам самцит, за свој рачун. Питајући неке његове другове дознајемо, да то није никакав дивљак или да · је непогодан за друштво, већ да је увек смишљен и доброћудан.

У дужим и чешћим излетима имају прилике да упознају боље своје ученике но у школи не само учитељи, већ и ученици своје. учитеље. Претпостављајући да су учитељи примерни, овде је то куд. и камо од већег значаја.

Замислимо једног учитеља, који има пуно својстава и врлина. што красе морално — лепе личности; који чини добра онима, који су у нужди; који осећа туђе болове и несреће; који је смеран према старијима; предусретљив, пун обазривости у опхођењу с људима, из нижих кругова; човечан и учтив наспрам свакога; — какве би се