Учитељ

~

О ЂАЧКИМ ИЗЛЕТИМА 191

прилике таквом једном учитељу у школи дале, да“ова његова својства. слободно и корисно утичу на децуг — Које му се прилике у школи дају, да своју мржњу према суровости и грубости, према злурадости, неучтивости, гордости ит.д. ученицама искаже, јер се опажања оваквих својстава и порока само у опхођењу с- људима и радовима људским на њима самим виде; — Више и повољнијих прилика даје му се да покаже себе какав је и да нехотице утиче на ученике у ђачким излетима. Не мора се цео дан с ученицима ићи и дружити, а да се наиђе на једну слику сиромаштине и беде. У таквој прилици учинити доброчинство и испољити сажаљење у невољи, утиче сигурније и трајније него читајући и причајући десет прича о томе. Сиромаху уделити у присуству ученика, с правом држи Жан Пол за толико важно и корисно, да је он волео пре платити казну полицији, него да одбије просјака. Не постигнемо ли ништа више у излету, до да показивањем свог властитог и искреног саучешћа пробудимо или утврдимо та иста својства у понеким ђачким срцима, онда смо тиме доста постигли.

Зар нису саучешће и сажаљење извори доброчинства и љубави према ближњем; зар нису праизвори хуманитарности 7

Читају ли ђаци или прича ли учитељ о оном шпартанском посланику, који пред једним старим, простим човеком, у позоришту атинском смерно устаје и место му уступа, тиме се утиче на буђење поштовања старости. А колико је већи утицај, кад и сам учитељ буде у у таквој прилици, да пред очима ученика свој пијетет према старости покаже. Речи покрећу, а дела воде и упућују. И како ће доцније са свим друкчије утицати учитељева напомена на ученике, да. треба поштовати старост, пошто је се у њихову душу већ утисла слика посматраног лепог дела учитељевог !

Многе изреке узете из наставе у религији, којима се казује да треба поштовати сваког човека који говори о љубави према ближњему, имају за доцнији живот доста вредности. Али вредност и дејство њихово удвостручава се и утростручава кад њихову садржину ученици виде чешће и јасније у живом примеру васпитачевом. Пролазећи, поздрави ли учитељ пријатељски човека, који у зноју лица свог њиву обделава; поздрави ли човека, који на припеци, поред пута, камен теше, поздрави ли зидара, Фабричког раденика, који на пању једе свој сиромашки ручак; проговори ли љубазно с инвалидом, којега у путу сусрета; упита ли непознатог, који на путу снужден седи, о узроку његове невоље, — тиме показује ученицима, да нај-