Учитељ

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 449

је село иоле важније и веће треба да има и Ибдадију. Ових школа у престоници има 56, од којих су 44 за дечаке и 19 за девојчице.

Према званичним статистичким подачима целокупан број ученика, који посећују Сибијан-е и Ибдадије не може бити мањи од 989 целокупног броја деце од 6—11 године. Изгледа чам, да су ови бројеви претерани и држимо да се у томе неварамо према б:-е, што смо у Турској видели.

Чим у једној варошици има више од 500 домова, она треба да има и једну Рушдију. Ако је становништво помешано, има их две: једна за мухамеданску, а друга за хришћанску децу. И ово у ствари не стоји. Знамо пуно места, где је становништво помешано, па ипак турска власт не подиже школе за немусломане. Она је тај посао оставила њима; а себи је задржала право надзора и — могућност да отварање тих школа спречава, кад нађе да то не одговара интересима њихове државне политике. О овоме су читаоци „Учитеља“ имали прилике да се увере по изводу из чланка »Орпске школе у скопљанској епархији“, штампаном у једној од прошлих свезака.

Рушдија има око 700, од којих на престоницу долази 30 за дечаке и :5 за девојчице; остале су у провинцији и међу њима само две за девојчице, једна у Бејруту и друга у Бруси.

Учење траје у Ибдадијама четири године и за то се време по програму уче ови предмети: прве године — турска азбука, читање из корана, рачунање усмено; друге године — читање из корана и религиозни прописи, писмено и усмено рачунање, лепо писање ; треће године — читање из корана, турска граматика, лепо писање, аритметика ; четврте године — читање из корана, правопис, историја, географија, лепо писање, аритметика. -

Кад се сврши Сибијан или Ибдадије, у доба од 10 до 11 година, прелази се у Рушдије, у којима учење траје такође четири године. По програму уче дечаци ; граматику и синтаксу турску, персијску и арабску; науку о писменим саставима и стилистику ; општу историју и турску историју, географију, аритметику и основе из геометрије ; цртање и један од хришћанских језика који се говоре у месту. Девојчице уче: науку о вери; турску граматику и елементе персијске и арапске граматике; елементе из књижевности, историје и географије, рачуницу и домаћу економију, шивење и плетење; дртање и-музику (акултативно). | .

Осим ових основане су 1890 године у Цариграду школе за. глуво-неме и за слепе, које се одржавају о трошку султанову.

Као што се види, основно школовање у Турској није баш тако напуштено, као што се то нама чинило и чини. Учињено је у том.