Учитељ

16 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

можете решити ви сами како хоћете.“ А ако се они таквим одговором не задовоље, онда им кажите: „ја, да сам на вашем месту, урадио би тако и тако: или: ако хоћете да радите као што вам ја кажем, онда урадите ево овако... но то није заповедање; ви можете урадити слободно по свом нахођењу.“

Да. би ово објаснио примерима, ево навешћу два примера из школског живота.

Пет. Ивановић ученик, једном каже свом учитељу: Заповедите Влади да ми да књигу за читање; ја сам моју заборавио код куће.

— Да заповедим% То зависи од његове добре воље. Замоли га.

— Јест, али он не да.

— У таком случају ја ти не могу помоћи. Позајмице и услуге чине се само добровољно, а не подморање.

Други је случај овакав: |

Осмогодишњи самохвалисавац Стева, причајући друговима својим разне измишљотине, између осталих рекао је и то, да у његовој кући има драги камен јасно црвене боје и величине као песница. Другови му се смеју. Он се љути и обећава да ће сутра донети тај камен и показвати им га. -

— Јест, много ћеш га показати! Како да, није! – вели му Миша, дечко од својих 11 година.

— Видећеш! Хајд да се опкладимо. Ако ја сутра не донесем са. собом камен, да ти дам моју нову лопту од гуме. — Добро — вели Миша — ви сте сви сведоци!

Ово је било изјутра, пре учења, Стева је да бог ме, мислио да ће се то до сутра све заборавити. Али грдно

се преварио. Чим је он сутра дан ушао у разред, сви по-

викаше: „Камо! Покажи свој драги камен“! Наравно, Стева није могао показати никакав драги камен, и морао је. дати Миши своју нову лопту од гуме. Ну Стева је добио заступника. Млађи брат Мишин, веома добро дете, обратио