Учитељ

20 5 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

сачекати, и да њему не остаје ништа друго, него да и он звизне каменом свог брата у главу. Господин В. испустивши своју цигару и прочитавши новине, отиде у спаваћу собу да мало поспава. Разбудивши се он је већ заборавио шта, је било.

Немојте мислити да ја ово преувеличавам, као да су овом слични случајеви ретки. На против смело се може тврдити да родитељи од сто случајева непослутиности двадесет никако не примећују двадесет заборављају, двадесет сматрају за ситнице и лудорије које и незаслужују пажње а двадесет игноришу хотимично. |

Сад још неколико речи о послушности у опште.

Послушност није човеку урођена врлина; на против, човек се рађа са тежњом слободи и самосталности. Према овоме, немојте се чудити томе, што вам се ваша деца покоравају само што морају, а радујте се појави слободне воље у њих. Ми морамо учити и навикавати децу послушности само с тога, што она сама још нису толико разумна, да могу знати шта је за њих добро и корисно; а јоши с тога, што у животу и у друштву појединих воља мора се у много којечему покоравати општој вољи. Другог зна-_ чаја послушност нема. Ропека послушност недостојна је разумног бића. Према томе, као што сам малочао објаснио, треба ову ствар руководити тако, да се деца поступно осете све слободнија у свом раду, да би, напослетку, слушала старије не по заповести ни по навици, него по убеђењу. И што старији и разумнији постају, тим више треба, да се брину о том, да имају могућности вежбати и снажити своју вољу, те да би радили по свом сопственом убеђењу, према стеченим појмовима њиховим о добру, правди и истинитости. У коме нема јаке воље, тај се неће уздићи до правог човечанског постојанства. Слободна саморадња жоја зависи само од сопственог убеђења — чини виши циљ васпитања. Начин како ће се достићи овај циљ, казат је раније напред; постепено од безусловне послушности к ра-

=