Учитељ

лописи 59

кречено, те кад на ком месту опадне креч, од малог потреса испада прашина од земље, што су је мишеви иситнили градећи себи пролазе, а често се ово подлупљено блато, као табла велико, сроља на под. Оправке се врше често, али се само закречава. јер је школа „привремена“ и ако служи више година и не зна се кад ће се нова почети.

Ште повећи број оваких школа има у овоме срезу узрок је: што се отварају школе у привагним кућама с извесним временом, док се нова подигне. Али се по наредбама министарским не поступа, јер се до одређенога рока, на многим местима, и не помишља на какав рад. По истеку рока настају мољакања, те надзорници не замишљајући жаласну слику таких школа у зимње доба, само ако је се почело штогод радити на подизању нове школе, чине предлог још за коју годину. И то се одобри с наређењем : да се живо настане радити. Али је среска вредноћа већ позната. Тако су су почете две школе у срезу — Винчи и Вукосавицама. Прва је озидана, до крова пре три године и још стоји непокривена, друга је бар покривена. Обе су зграде на добрим местима и од тврда материјала, имају поре учионица и учитељских станова још по неколико соба. Рад је био поверен кметовима. Сад ве на њима ништа не ради. У половини посла наишло се на сметње; или се истерао нредседник па однео собом рачуне прикупљаног приреза, па се чека среска контрола да прегледа, а то се годинама чека, изи се неки докопао царства, па му није стало до школе само ако стоји добро са среском влашћу. (Овако је бар са винчанском школом).

Свега овога не би било: кад би Министартво Просвете отварало мање школа а у бољим зградама, кад би за оцењивање приватне зграде за школу увек одређивало и по којег учитеља, кид би било доследно својих решења, да после одређеног рока, ни у ком сдучају, не оставља приватне куће за школе и кад би се новац, намењен за подизања школе у неком месту, предавао начелницима среским па ови да исплаћују.

И. Алевсандровић учитељ

Изјава збора „„Учитељског удружења“ за Ниш и околину на напад УП свештеничке скупштине на учитељетво.

Свештеници Краљевине Србаје држали су свој годишњи скуп 20 и 2! ов. мес. у Нишу. Између остазих радова на тој скупштини читао је 5: Коста Костић свештеник из Ваљева своју расправу; „Зашто наш народ не посвећава цркву.“ У тој расправи он је перазложно и неоправдано напао на учитеље-це назвавши их полу-ученим и тврдећи да су они — учитељи криви што наш народ не посећује цркву; да не врше своју дужност како треба; да ис предају ђацима Хришћанску Науку, већ ову багателишу што, се вели, види на полугодишњим и годишњим испитима у основним школама; и да не доводе ђаке у цркву да чују свету реч Божју.

Свештеничка скупштина није била увиђавна да ове неоправдане, неосноване и неистините нападе одбије од учитељства и ако је било говорника који су то предлагали; но она је донела одлуку да се иста расправа штампа, у органу „Свештеничког удружења.“ Кад би ова свештеничка скупштина била у истини прави израз отачаственог свештенства у Србпји, онда би