Учитељ
из НАРОДНЕ ПЕДАГОГИЈЕ 123
је, канда, назив: празноверима; јер заиста, ако се овлаш прегледају другојаче и не изгледају него као празноверицв. Али, ако сваку таку празноверицу дубље посматрамо, видећемо, да то нису празноверице у правом смислу ове речи; већ нека особита народна васпитна. правила, којима се хоће да поучи не само дете, дечак, девојчица, момак или девојка; већ чак и зрели људи. Једном речју : да се поучи човек од колевке до гроба. Нека од ових правила, прелазећи с колена на колено, потонула су толико у „бабичлуке“, да им је данас тешко наћи прави разлог, већ се претопио у: „тако треба», „ваља
се“, „не ваља се“, „од старина је остало тако“, утако смо запамтили од наших старих“ ; а неке су још јасне, и ако их народ употребљује просто зато што „тако треба“, „ваља се“, и др. Испитујући
значај и утицај ових, назови празноверица, намеће нам се питање: треба ли их гањати, искорењивати или не Кад их разгледамо, видећемо да их има и таквих, које су бабе, а највише циганке, обукле у тако шарено шпекулативно рухо, да им је последица више штетна но корисна, или у сваком случају употребљене — бесмислено је. За ове велим да их треба искорењивати; и ако је то, признајем, тежак посао. Шеке пак видећемо, да само овлаш, или буквално схватане, изгледају лажне, без вредности; али је тај изглед просто руво, или боље да речемо: нека повлака бистре наше народне ФилосоФије и да видите, нису му од штете. Ово не треба искорењивати из народа. Не треба сбе донде, докле му не даднемо нешто боље, а то боље даћемо му васпитањем — дакле: докле не васпитамо га. Тада ће их их се и сам оканути као и појединац кад се васпита — као и ми, који смо изашли из сељачке колибе, али срећом изучисмо ову или ону вишу школу.
Овим нек је крај слабачком коментару васпитних правила ове врсте, које сам назвао: Листићи из наробне педагогије; па да пређем на њих саме.
ж
Деци је врло мило, да се играју живим угарком машући у кругу те тиме праве светао котур. Тако играјући се често пута јуре преко дворишта и сокака. Опасност од ватре овде је очевидна, али, да се детету просто забрани, а не да њему стваран разлог — безуспешно је. Ево какав разлог даје народна педагогија против ове опасне игре: Ко се игра угарком (ватром), мокриће у постељи. Ни једно дете не воли ову болест, и заиста, код сељака овај листић из његове педагогије много помаже.
(18 КРАЈИНЕ) 9%