Учитељ

124 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ж Дете узме „жив“ угарак и скружи њим да „лете звезде“ у вис. Старији га онда саветују да то не чини јер: хоће да га лају пси. Дете се боји паса, па чим се опомене одмах се окане лепог ал' опа-

снога посла. (и3 ЛУЖНИЦЕ) %

Још нешто око ватре! Деца имају обичај да пљују на угљевље. Ово у колико је неуљудно, јер може бити око ватре и, рецимо, какво јело, у толико је по њих и критично, јер се наднесу над ватру па могу посрнути и осакатити се. Да би се од таквих случајева деца сачувала веле: Ко пљује у ватру заболеће га уста. Сличну последице наводе и кад се мокри на ватру, што деца врло радо чине кад наложе ватру ван куће. (И8 КРАЈ.)

ж

Кад се на селу (а биће и по варошима) готови какво укусније јело, деца, па и старији, наклопе се на суд у коме је готовљено, стружу, гребу га, и једу. Малише се често и почупају, а суд се свакојако стругањем исквари. Поред тога оне струготине могу бити опасне по здравље. Да би се то избегло вели се: Ко гребе судове, биће му гадно време на свадби. Ове „измишљене, а за такав случај умесне последице, клоне се не само деца, већ и момци и девојке.

(из КРАЈ.) ж

Уљудност и чистота захтева кад човек свршава, нужду, да се склони у страну (с пгта), да се не види. Томе ваља навикавати и децу, јер њихова наивност не зна за уљудност и срамоту. За то се деци препоручује да не мокре на путу јер ће ићи дим све на њих кад седну крај ватре. Колико се пута деца кају за своју непажњу кад кокају, пеку пурењаке, или кад се замрзла шћућуре крај ватре знаће свако по оним крајевима куда влада овај принцип народне педагогије, (из КРАЈ.)

ж

Ко се црни бакрачем, лајаће та пси. И овај афоризам је красан листатак из народне педагогије. Буквално узет, разуме се, неистинит је, али смер му је: пажња и чистота. (из луж.)

ж И о јелу треба водити рачуна. Не треба у посне дане клати

ћурке и кокоши, а у мрене крцати орахе и љуштити празилук. Ту мора бити реда, а томе реду треба учити и децу. За то веле: Ко