Учитељ

ИЗ НАРОДНЕ. ПЕДАГОГИЈЕ 125:

И РН Н

Г 5 : . једе орахе у мрсне дане орањаве му се уста.“ Циљ је овде економија,

ред, време. (из луж.) ж

Ићи по ђубришту, стојати, чепркати, мокрити и др. по њему нездраво је. Зато народ од таких места хоће да одбија своју децу

па вели: Ко мокри на бубрилиту, осипа се сврабом. (из КРАЈ.) ж

Први цвет што добијамо после зимског мртвила јесте кукурек. Њега већ о Божићу, када нигде ни зелена листића нема — сем бршљана —— налазе под снегом, и младеж га врло радо бере и носи. Он је, као што је познато, отровна биљка од које се, треба чувати нарочито деца. И чувају га се, јер веле: Не ваља уносити кукурек у кућу, јер неће кокошке да носе. Ово исто веле и за бурјан (опту) и приметио сам да се овога у Лужници врло строго држе.

% (из луж.) ж

Наставници саветују децу да не пуше дуван, јер је отрован па им може нашкодити. И народ то исто чини, само другим путем, у слици, и — успешнији је. Он није научно испитивао дуван, али га, из практике опет зна да не ваља, и врло многи су му противници. Веле: Не ваља пушити дуван; јер је то ђавољи поган. Њиме (тако верују) ђаво извара Божје људе, и дуванџије (пушачи) су велики грешници. Ово много утиче на децу. Разуме се, за једну цигару одрећи се раја, а пристати на пакао није паметно.

Ако дубље загледамо у ово народно резоновање, рекао бих: нећемо ништа друго видети до научну поставку о дувану у слици. - (и8 КРАЈ.)

Не ваља метати лонац на торбу, кртице ће изрити њиву. Две су штете изазвале овако мишљење сељака. Може се лонац на торби понајлак изврнути и просути, те остати без јела и тобру искварити. И једно и друго не ваља. Али да би се боље пазило и памтило, окре-

нуло се на бојазан од кртичног ровења. (из луж.) < ж ::

Обично сељачка деца су нечиста у глави, ушљива. Узрок је томе мати, а често пута и дете што се не да чешљати, Да би се дете постидело, мати, чим га погледне у главу вели отприлике: Куку! Ено плету (уши) конопац да те одвуку у Дунав. Дете се умири! -

(ИЗ КРАЈ.)

5 .

" Ово сам чуо у Љуберажди, и нудио сам у мрсне дане ђаке орајима, али одбијаху из гор. разлога,