Учитељ

ЗА ШКОЛУ И УЧИТЕЉА | 13!

р__________

ветници неписмених сеоских кметића. За њих је доста само то, да преврну неколико листа и реку да је тако, па је све свршено. Сбиромаху учатељу не би помогла ни Философска Сократова памет, да једну полу-писмену главу (ћатину) нити пак неписмену кметову у свом мишљењу поколеба, нити пак противно њиховом тумачењу до- | каже, а још горе злехуде прилике његове, кад зна да му све, од њих зависи: како оно злехудо своје примање, тако и школске набавке И још горе, кад зна, да му опстанак у том месту од њих зависи. Он онда мора у много прилика и преко своје савести по нешто одобрити, па чак и решења сасвим противна законим прописима. доносити, јер познато је, да се њему вазда у оваквој прилици одговара: „пиши, ако хоћеш, а ако не, онда пиши ти ћато!“ Ти си овде деловођа и ништа више! И шта је онда остало бедном учитељу, кад му и неписмени кметови овим тоном одговарају и овако разумеју чл. 14 „закона о основним шлолама.“ А, ако се успротиви, онда ће видети нашто ће наићи, и сам себи слободно рећи: „текар иду Мара и сватови «“

Да се жали надлежној власти — велите ви. Јест, тако је, али шта ће му и то помоћи, кад су у многим општинама ћате и председници извежбани, па акта, која долазе од надлежних по оваквом спору задржавају и у прашљива општинска акта бацају. — Учитељ се жали неколико пута, па кад никаквог задовољења не добије, он онда клоне, и постави себи девизу: да ћути и трпи. Па докле тако 2 До Петрова-дне. Тада ће и ревизор доћи, па ће се онда изјадиковати. И то буде и прође. Ревизор саслуша, напише, преда надлежнима ; они нареде, а ови опет у акта, и тако ту и остане; учитељ о томе ништа и незна. Шта да се ради7!!! Зар у оваквим приликама неће и највећа одлучност и чврстина клонути, па само једва чекати, да се такве школе и општине курталише. Свакако, ништо друго, до то.

Ми бисмо имали, да наведемо много сличних нримера, али то остављамо с тога, што је то и читаоцима овога листа, као посленипима, на истом послу у коме сам сам и сувише познато, већ хоћу само да изнесем један очити пример гажења и погрешног разумевања закона о основним школама. У том се може очитовати, како су многе сеоске ћате с председницима добре софисте, али је само штета, што

• Овде стављамо ћату с тога, што су они већином чланови школоког одбора у оваквим оштинама и то обично у онима, које су у забаченијим крајевима наше отаџбине, а поготову у онима, где су председници неписмени. Јер они се без њих и несмеју одвојити; 4 за писара узимљу оне у које имају „поверења.» 5