Учитељ

132 ЗА ШКОЛУ И УЧИТЕЉА

је тај соФизам увек наперен противу учитеља и њихових пнтереса, али противу школе.

Дакле, ево у чему је то:

Пре две године био сам постављен за учитеља у Б. Школа је ова једна од најстаријих у томе срезу, али и од најугледнијих и најснабдевенијих. Истина, да се за ово има заблагодарити ранијим друговима,који су својом одличном спремом, радом у школи, и заузимљивошћу успели, да је ова у свему, што се тиче школских по треба тако снабдевена, да се може равнати са првим школама у нашој отаџбини. Нећу претерати ако речем, и ако је реткост да може школа у једном селу бити, као што је у селу Б снабдевена, имати школских потреба и учила у толико, да готово нио чему није изостала од Београдских вежбаоница. Ово се има приписати — захвалити ондашњем њеном вредном и спремном председнику, који располаже толиком интелегенцијом, да је могао одмах схватити потребу тога, што су учитељи тражили одмах га и набавити.

На жалост, морамо признати, да је у последње доба много што шта и упропашњено, али је ипак остало доста, тако, да по готову ивма никаквих оскудица у томе погледу. За ово је у многоме крива колико нехатност учитеља, тако и општинског часништва. Јер је било и таквих „бранилаца“ школских „добара, који су били ишли на то, да оно, што је један паметан човек у договору са наставнацима набавио — упропасте. У тој је школи било најпре два наставника, па доцније четири. Док су били два наставника имали су стан у школи, но како је доцније још два одељења отворено, то су учитељи морали тражити стан у селу. Општина је и у овоме била увиђавна, те је увек ишла на руку наставницима, да удобне станове нађу и за умеренију цену. И збиља, било их је доста и добрих. Али су увек имали на уму интерес општинске касе, те су стога за неколико година тражили и добијали учитеља са женом-учитељицом, да би једну квартирину плаћали. То је тако текло до пред мој долазак, ну баш те године породи се спор између мог председника и општине око "накнаде у квартирини и огреву, јер је и он седео у селу. Пошто се нису могли сложити, то се образује „одбор петорице“, а на основу чл. 22. „Закона о основним школа,“

Одбор се састане и донесе решење у корист учитеља и тако реши: да накнада за огрев и квартирину буде (30) тридесет динара месечно. Општини је то саопштено и она се по томе управљала. Ну после годипу дана, председник исте у договору са одбором смањи ту накнаду на (24) двадесет и четири дин. ма да су погодбе исте, које су и пре биле. Сем тога, што је још чудноватије, донесу решење: да