Учитељ

ИСТРАЈНОСТ ПОБЕЂУЈЕ 139

— Ево га господине. Не знам шта му је те неће у школу. Неће па неће, ето да га убијем!

Јутрос му је и мати обукла нове хаљине само зато да би пошао у школу. Још пре доручка нестало га је. 'Гражили смо га на све стране, али га нигде не могадосмо наћи. Већ смо у очајању мислили да није скочио у бунар, кад наш стари сусед чича Марко рече да га је видео чак у »„авлаџиници““). Једва га тамо нађох. ;

— Ја се окретох малиши;

— А што нећеш у школу Ацо

— Нећу, н-- е-ћу. Дрекао је он једнако.

Ја покушах да му лепо разложим како он греши што бежи од школе. Преставих му што је могуће простије, и за њ'га схватљивије, значај школе и вредност њену за, тим почех му сладити лепоту школског живота и т.д. Ништа не поможе !

— Е хајдемо сад Ацо у школу! Рекох ја Зар ујни своју орацију. –

— Нећу! Беше кратак његов одговор.

— Е оћеш вала, Ацо, рекох ја опет не могући савладати љутину која ме свега обујми, па га шчепах за руку, наравно читајући из очију његовог оца поглед који је ово одобравао — и уведох га у школу.

__Али таман ја с њим до на врата кад ме он уједе тако јако за руку да ме заболе што но веле до срца.

Но ја га ипак не хтедох пустити. Уведох га у школу. Одредим му место где ће седети и упознам га о децом. Мало по мало па се смири он. -

Пошто сам га помиловао пођох га запиткивати:

— Је ли синко како се зовеш тиг2

Аца, одговори ми он доста мирно.

— Колико ти је година 2

Не знам...

Отац му упаде у реч.

— Ево крштенице господине. Има 10 година.

Ја продужих:

Ето видиш Ацо како је овде лепо. Кроз по сата изаћићете на одмор, па ће те се до миле воље наиграти, па ћемо опет ући овде да се мало поразговарамо. Тако то

") пољана где се вежба војска.

· 10