Учитељ

140 ЗАБАВА И ПОУКА

код нас у школи бива, сваки дан. Час се разговарамо час играмо — наизменце.

Сад је већ мало умирен. Отац му је отишао. Ја продужих свој посао и даље уписујући ђаке а другови га стадоше тешити.

— Не бој се Ацо, ето и ми смо овде. Видиш како је лепо!

Ја сам радио даље а деци пустих на вољу да се занимају чим хоће. Каква погрешка! Децу не треба оставити ни минута саме у почетку не давши им какво занимање. Ту се губи свака воља и интерес за школом. Страшно се греши, ако се не узме озбиљно почетак школ. рада)...

Не прође ни четврт сата, а Аца се диже.

— Шта је Ацог -

— Хоћу кући!

— Којешта! Шта ћеш кући. Баш ако хоћеш на поље изађи мало у двориште, Перица ће те извести.

Ах, Боже мој, да сте га само видели како је стругнуо, кад се дочепа слободе! Ама ни пас га не би стигао !...

Перица ми са свим озбиљно рапортира.

Аца је загребао ! Знам. Видео сам и сам.... Нека га. Вратиће се он....

Но прошла су већ три дана а њега никако нема да се врати. Тражили су га свуд, али га нигде не нађоше.

Родитељи су му очајавали.

— Сиромах мој Аца, сирото моје дете, ко зна да ли има што да једе% говорила му је плачна мати.

Четвртог дана рано врати се он сав поцепан и изгладнео. Ко зна куд се тај није верао по селима и пољима/!..

Кад су га поново довели у школу, није плакао. Био је миран. Заузео је и своје место. Мислио сам, ве му сем памет повратила ! |

>

Први дани у школи остављају најјаче утиске у целом животу. Ако се пропусте ти моменти — доводи се цела будућа зграда наставног рада у велику опасност. Али ти се моменти најчешће пропуштају олако! Колико је учитеља који озбиљно првог дана почну рад с новајлијама и тако непрекидно терају.

Мени су ове године први дани у првом разреду ет нешто са неуређеног обичаја око уписивања ђака и нешто —