Учитељ

149 пе допиби

су га већ огласиле за великог уметника у цртању = 107 имам захвалити вама моме првоме учитељу.

Да богме да ме је обрадовало и једно и друго.

Другови! ово ми је био први ученик овакве природе. Ако који и од вас узима оваквих — нек не допусти да пропадну, нек употреби све и сва да их спасе, да би доцније били од користи друштву у коме су.

(По туђој теми) 6.

++ + =————————

ДОПИбИ -

Из Крајине. —УП—1897. г. Поштовани г. Уредниче. Намеран сам да вам у овом саопштењу изнесем један случај из школског живота, који по свој прилици неће бити усамљен и јединствен и који јасно илуструје како се чл. 23. зак. о основ. школама води само на хартији.

Већ стара је ствар да су многи преседници врло тешке руке у издавању новаца за школске потребе, али у многим општинама главни је кривац општински писар, који је понегде и општински пуномоћник и механџија, па још хоће да буде изабран и за школског одборника, али не из почасти; но само да је више на сметњи учитељу. Он преседнику диктује шта има да ради, а преседник га, разуме се слуша. ђ

У селу Т. одвојена је школска каса али само као што рекосмо на хартији. Преседник и општ. писар, старали су се за школу. По некад и _даваху школ. каси по неки динар али баш због тога што се то давало тако по динар, два, школа и остајаше више пута без најнужнијих. потреба _ као: хартије, креде, мастила, метала и т. д. Један чаан шкод. одбора звао се «благајник», али он није нишчим руковао. На његова тражења председник му је скоро увек одговарао «нема се». У овој школи постојао је пређе обичај да се набављају све потребе у почетку школске године, за све уче-

нике, али је тај обичај давно изумро — све с тога што у школској каси није било пара. _

Због тога «немања новаца» школска каса се је задуживада поприличним сумицама. Те за дрва, те послужитељима, те за ово те за оно. "ЏМовериоци су тражили дуг од благајника, овај се је обраћао преседнику а преседник је увек одговарао «нема пара» и «да писте школу задужили". После су се повериоци обраћали ошштини и њеном преседнику а овај је сваљивао кривицу на школски одбор и школ. благајника.

На послетку онај коме је школа дуговала 150 дин. — а то није био нико други него послужитељ школски, и коме су продавани бакрачи за државну порезу поднесе тужбу првостепеном суду противу школ. касе. Првостепени суд нареди Ш-ском ошштинском суду, као најближем до Т.. да тај спор расправи. Ш-ски опшшт. суд позове парничаре: повериоца и