Учитељ

школа. благајника а за тим и учитеља и пуномоћника ошнтине наше. Сљедовало је испитивање, доказивање и т. А. и напослетку пресуда која гласи: «пошто је С. В. послужитељ доказао своје тражење и пошто благајник школског одбора 6. М. признаје тражени дуг, то суд општ. Ш-ске, на основу 6 21 грађ. пост, пресуђује да је каса школе Теке дужна: исплатити заслугу С. В. бив. послужитељу и поред тога да му плати 16 дин. на име дангјбе и утрошених такса.“ Упитани општ. пуномоћник (уједно и писар општински) шта има да примети, одговори: немамо шта примећавати, општина. није никоме ништа дужна, а ко је дужан треба да плати.

По овоме требало би сад чим буде пресуда извршна добош пред школу па продаји школске ствари за дуг, пошто је она дужна, и пошто је по мишљењу преседниковом и писаревом «учитељ задужио школу». А у општинама где су овакви преседници и писари може и до тога доћи ако надлежна власт не стане на пут оваком титрању са школом и учитељем !

Да је надлежна власт она строга наређења, строго и вршила и да Је по жалбама учитељевим предузимала што не би ни дошло до тога, да школ. благајник и учитељ иду по судовима и одговарају за школске дугове. Тражено је, истина, један пут изјашњење од преседника по жалби учитељевој али је на том и остало, преведник ни после изјашњења па ни после пресуде није хтео школској каси издати новаца да се одужи, а нико га није ни терао да то учици! Међу тим учитељ је навукао мржњу преседникову — а још више писара.

Да се не би овакви и слични случајеви дешавали и да би се избегло. свако трвење учитеља са општином, мислим, да би по најбоље било основати среске школ. касе, у које би се уз срески прирез полагао и школ. прирез, из кога би се набављале потребе не само за школу него им за све ученике за целу годину, извршивале оправке шеол. зграде и плаћали школ. послужитељи. Ст, Н. Д.

Милутовац 1— Х — 1897, г. Нешто о школским казнама. Свима. нам је познато да највише смета правилном раду и успеху у настави неуредно похођење школе од стране ученика. Да би се томе стало на пут. унесен је у закон о основним школама нарочити члан, а на име 36., којим су одређене казне за родитеље и стараоце који не упућују уредно децу У школу. Али се ни један члан, у закону о основ. школама, није толико изигравао као овај 39. Он је са свим постао илузоран у рукама оних, који су одређени да буду извршиоци његови.

Онштинске власти неће ни да чују за ове казне, а камо ли да их наплате. И онда каква је корист од тога што учитељ редовно доставља. одбору, који родитељи не упућују децу у школу; каква је корист-и од тога што одбор изриче казне, кад су оне само мртво слово на хартији; —

Да родитељи не упућују децу у школу иде им на руку и само наше просветно уређење. Тако по распису министарском друга се казна не сме изрећи док се прва не нацлати; а како прву казну општински суд није наплатио нити ће је кад наплатити, то родитељи без бриге могу да не упућују децу у школу. -

Да се ова сметња отклони по моме мишљењу требало би ово учинити: