Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 169

међу Србима омраза и крвна освета. Ко се појави као миротворац, сматра се да је душманин. Појединци се труде да се додворе силним Турцима и чине им разне и врло гадне услуге, Нигде свести ни шира погледа. Сви Хаџи Ђерини труди остају залудни. Његови савети и молбе не продиру у срце. Нагон и страст воде људе у пропаст.

Мученик игуман без успеха лебдећи око браће уморан и очајан диже очи Богу и иште помоћи. Ади је над њим «небо затворено.» Напори су му големи али не воде циљу. И ето зашто је он бедан и суморан,

Случајем једним, у коме је уплетена љубав као побуда за измирење, Хаџи Ђера добија прилику, да по којега брата поврати к себи. Тихо и смишљено радећи он најзад успе да око себе прикупи круг измирене браће и учини да крв престане. У њему се буде лепше паде, овећа. се живљим а. уза све то турско га насиље креће већ на озбиљан отпор. Охрабрен мало и прерушеним изасланицима Карађорђевим, он се спрема за устанак и ако је код људи мало свести и воље за то. Најзад турска обест креће Србе и на буну, и већ се чује потмула тутњава њена.

У Сломљени и очајни Хаџи Ђера почиње се крепити надом и већ веселије гледа у будућност. Али српски издајници гледећи добро дело игуманово као осуду своје гнусне радње успеше, да игумапа облажу код Турака. У то време поче и страшни дахиски терор и Хађи Ђери беше спремљена самртна чаша. Запалише му и манастир. Али он дође у рушевине и изврши најзначајнији чин своје апостолске мисије. Причести браћу, измири и одушеви за борбу. Крунисавши тиме трудове своје и упутивши браћу на борбу за крст и образ, он се помоли Богу весео и чио. Али издајници наведоше Турке баш у томе часу и Хаџи Ђерина глава, паде...

У колико је Хаџи Ђерина радња светла и сјајна у толико је радња његових противника мрачна и грозна. Подла турска удворица Србип Рупић оличен је као демон сплетке и злобе. Он оптужује Србе Турцима, облагује Хаџи Ђеру и подводи агама и своју рођену чељад. Он хоће власти и њој жртвује све.

Шаћир ага, Рамо и Џинић јесу добро погођени представници зулумћарства, Њине оргије насликане су врло верно, као и њихове закулисне ујаурме. Као допуна томе, у једној глави књиге изнет је и нацртан страшви пир Сали аге «рудничког бика“.

Ова је књига, приповетка из српске историје, а излагати нашу народну прошлост у лакоме и примамљивоме облику приповетке — онако како то треба, —— јесте ретка, јер је тешка ствар, у нашој књижевности. Много се за то од писца тражи. Он мора верно Фотографисати, не само друштво, свет и појединце но још више и боље дух и идеје, мисли ијжеље, страсти и заблуде свију њих. Он мора изнети истинске психолошке Функције својих личности, пренети се у њихово доба и прилике и разумети их потпуно.

У нашој књижевности историске приче и драме сбично су писане са патриотском тенденцијом, која је искључивала често многе захтеве добре историске приче и правила ову једном декламацијом иди Фантастичном басном.

И ако родољубиви смер претеже у овој причи, писац је се трудио, да из"_несе своја лица и прилике ондашње што ближе истини. А за доказ томе, он је лепо представио сву братску заваду и омразу, која је навукла била народу слепило на очи, те је остајао често неосетљив за више идеале својсДа није било трудбеника, какав је Хаџи Њера, он би још дуго био роб

УЧИТЕЉ “ 12