Учитељ

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 179

собан да мисли и пази јер му већма придолази крви у главу. Најбољи је одмор за децу игра њихова или шетање по чистом ваздуху већ и с тога што св не може замислити код деце право телесно спокојство јер им то сама природа не дозвољава.

Карактеристика учитеља. Бивши Француски државник и министар просвете Гиво (умро 1874,) овако карактерише учитеља: Добар учитељ много више зна, него што предаје у школи, јер предаје с увиђавношћу и укусом; он живи у нижем делокругу, али опет има узвишену душу која чува његово достојанство, а без којега никад не би могао задобити поштовање и поверење породице; он стојиу друштву ниже од многих људи, али ретку мешавину нежности и сталности, те није ником понизан, није непознат са својим правима, али много више мисли на своје дужности; свакоме даје добар пример и све саветује; он пре свега никако не жели да изиђе из свог положаја, но је њиме задовољан, с убеђењем, да ради за општо добро · решен је да живи и умре у шкоди, у служби основне школе, која је уједно служба и Богу и човечанству. —

ћ. Ј.

Противу јавних школ. испита, Учитељи у Немачкој, у својим консеренцијама овако суле о јавним школ., испитима: |. Они не служе никако на част и радост нити учитељима нити деци, јер лако кидају добре односе између школе и куће, не дају праву саику о стању шке, већ заводе учитеља, да сувише претпостави материјалан циљ образовања, и опасни су за морал учитељев и дечји. Напротив постоји сталан и стручан надзор, који је јемство, да школа врши тачно своје задатке. 2. Јавни год. испити не чине везу између школе и општине, јер општина има пуно прилика да упозна школски рад и да га заволи; напротив својим недоласком на испите општине доказују, да се мало за њих интересују. 3. Јавни школ. испити нису случајно постали; они су с почетка користили развитку школства, а данас немају оправдања. 4. За одржавање нужне везе између школе и општине постоје јавне школ. свечаности, народни празници, у којима и школе участвују и школски излети. — Ћ. Ј.

Домаћи задаци. Ма да се у последње време дижу гласови противу домаћих задатака вредно је прибележити и противна мишљења, која се нарочито у Немачкој чују. Тако у једном угледном листу вели се. 1. Домаћи задаци сматрају се као саставни делови школске наставе и мора их и учитељ и породица допустиги. 2. Домаћи задаци допуњују и учвршћују наставни материјал. Они су ланац који веже породицу за школу и образује дечји карактер: радећи сама, деца се навикавају на саморадњу, уредност, тачност, чистоћу и др. 93. Школа се мора обазирати на домаће прилике и према њима да се у тражењима ограничава: а. у погледу на време 6. у погледу количине материјала. 4. Домаћи задаци морају бити наставом у школи тако припремљени, да их ученици могу сами правилно решити. 5. Домаћи радови за казну и о школ. Феријамо морају изостати из разлога што они не потпомажу наставу и 6. Ако су домаће околности такве да деца не могу код куће радити, онда им учитељ треба дати прилике да раде у школи.

у К, Ј.

К питању о продужним школама у Немачкој. Проф. Рајн држао је у Берлинском Учитељ. Удружењу предавање, у коме износи односно продуж. школе ове захтеве: !. Оне обавезно продужавају наставу и васпитање