Учитељ

180 ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

којима је дала темељ основна школа. Као наставак и допуна продужним школама јебу велике школе за народ (Уокаћосћвећије) и друштва за народне раденичко образовање. 2. Продужне су школе уређене за све оне, који одмах, по свршетку осн. школе ступају у практичан, привредан, живот. 3. Продужне су школе за оба пола уређене. 4. Продужне школе трају 3 године и број недељних наставних часова износи најмање 6 час. 5. Време за, наставу треба да буде изјутра рано свију радних дана преко недеље. 5. Програм продужних школа има два главна циља: а) опште човечанског образовања, чију средишну тачку чини морално васпитање. Њему служи настава из историје с наставом из народног газдинства, законодавство, немачки језик, књижевност и т, д. 6) практично образовање, које се управља, према потребама месним, а предмети су: трговачко рачунање, књиговодство, коресподенција, географија продукага и саобраћаја, технологија и т. д.

К, Ј.

РАЗЛИЧНОСТИ

Нови правопис. Приликом преноса Вукових костију, лист „Срп. Застава» у !14 броју донео је неке прилошке о томе, шта је претходило званичном увођењу Вукова правописа, као и сам указ о томе. Ствар је ова врло интересантна и треба да је свакоме писменом Србину позната, за то ћемо је саопштити бар у изводу.

1. Дим. Црнобарац, министар просвете актом од 3! маја 1858 године ПБр. 949 примећује Ученоме Друштву, што оно употребљује у својим препискама и књигама друкчије називе појединих ствари и идеја; јер пише «седница» место „заседаније» и «почаснији члан“, место «почеснији член“; што се Друштво удаљава Од правила правописа (старога); што не употреб-

_љава Ћ у коренима речи и томе подобно; што тимви постојеће законе на-

рушава и забуну у «поњатијима» производи. Па наређује, да се Друштво у будуће у свом званичном раду, ради «једнообразија у писанију) управља по «Орбекој Граматици» Владим. Вујића и „Рјечнику“ Исајиловићеву, који су од надлежних власти одобрени.

Џ. Акт је овај прочитан у Уч. Друштву 8 јуна 1858 г. Како се за њега знало, беше на седницу дошло необично много чланова. Пошто је акт прочитан, члан Е. Грујић, предложи, да исти акт и препоруке у њему друштво није дужно послушати предлог би примљен. Избере се комисија да у томе смислу мапишие одговор министру просвете. У исту беху изабрати: Ј. Илић, Ј. Ристић, Ј. Гавриловић, Јев. Грујић и Р. Лешјанин.

ШП. На Видов дан 1858, комисија прочита у седници Уч. Друштва, свој одговор. Седници је присуствовао и члан Друштва Вук Ст. Караџић. Седница са 17 против 5 гласова реши да се попечитељству пошље одговор нотпуно онакав, какав је комисија написала. У томе се писму врло разложно доказује да се језик не регулише наређењима власти, но да се он поступно развија по својим законима, да је Друштво у обрађивању језика, као своме главноме задатку потпуно самостално, да су поменути Речник и Граматика без икакве вредности и да је Друштво са 24 против 1 гласа решило; не сматрати акт попечитељства за себе обавезним.

ТУ. Министарство писмом својим ол 26 авг. 1858 г. ПБр. 1042 са потписима Д, Црнобарца и секретара „Љубе Ненадовића опомиње Друштво на послушност и појимање свога положаја. Наводи да и Уч. Друштво има