Учитељ

ПЕДАГОШКА ПИСМА · ЗЕ7

машени хитац, који је требао да га застраши; тада му је то само сурова шала. Истинити хумор није никад ружан, суров, или страшан, већ леп. Најрђавија, последица у другом случају јесте, да се у детету створи сумња у истинитост свију претња, у истину свију израза у ошште, којима би се иначе могао потчинити. Ма колико да сам пријатељ слободног мишљења и суђења, ипак велим: књиге, које се . дају деци у руке, па и оној већој, треба да су за њих ауторитети, јер су и оне дечји учитељи и васпитачи. Дакле, напоље с књигама у којима је пуно ружних и страшних слика, а приберимо добре књиге! И ако су скупље — оне за то имају више вредности. Но само књига са сликама за Вашега сина разуме се није довољна; Ваша жива реч мора доћи у помоћ, свака се слика преокреће у причу; не заборавите да објасните све потеге, које је вештак у слику унео или да допуните, што није унео; или пустите дете, те да Вам оно све исприча, што зна. Ваш синчић мора т. р. сваку цртицу једне слике познавати као и целу радњу, која се сликом представља, разумети, пре него што добије другу слику. И онда, ако понова узме у руке своју књигу са сликама, то неће само брзо прелиставати, не ће се жалити на досаду, неће зловољно гњечити листове, већ ће све понова да прича и шта више с таквим додацима, 0 којима Ви нисте ни мислили.

МГ

Основна, врлина једнога детета, на којој се зида његово целокупно морално и духовно образовање, јесте послу“ шност. Навикнути дете, да на прву реч буде послушно, није тако тешка ствар, па ипак слушамо безкрајне тужбе на непослушност дечју. На жалост често је кривица за то до самих тих, који се на непослушност дечју жале, јер нису васпитали на послушност ону децу, која су им била, поверена на васпитање. Матере, тетке и дадиље по кадшто се не могу нажалити на дечје самовољство, пркоси т.Д. а очеви и учитељи пак на против често хвале ту исту децу. Из тога је јасно, да непослушност лежи у погрешном поступању с децом. Већина матера имају праву невољу са непослушности својих малишана, нарочито веселих дечака, тако, да често морају потражити од оцева помоћи. „Чекај само, док отац дође.“ или „чекај само, док кажем оцу“