Учитељ

198 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ТУ.

Да не би деца живела у два света, — јер се школски свет разликује од света у животу и код већине спере живот скоро све школске утиске — то је потребно да школа и

кућа узајамно делају. Ваља знати, да се тиме и школски утецај увећава, јер учитељ познаје тек један део ученичког духовног живота, онај, који је он усадио, а остале — тако рећи битне — непознаје. За познавање свију нужно је да познаје и породицу, средину у којој се дете слободно и највише развија. За то треба од сада да буде учитељу још већа дужност, да споји домаћи мисаони свет детета са. школом. Још се школа не сме задовољити само тиме, ако узме за основ свет мисли и осећања, која деца у школу донесу, па да на њих са свим друго зида, већ мора исте _разјаснити, допунити и уредити и ићи непрестано у корак са животом који на дете утиче. Настава. треба не само да пође из домаћег живота, већ му мора бити сталан пратилац и помоћник. Важност заједничког деловања оба ова. Фактора на особити је начин доказао Вилман, кад вели: ·..удаје ли кућа топлину, то школа даје светлост; усађује ли кућа прве покрете за познавање и вољу, то школа даље ради на знањима и начелима. За то кућа мора помагати утецаје школине. А само кад учитељ дуже има једне ученике моћи ће боље познати и њихове породице«...

У

Деца су драгоцено благо породично и слаба се доводе у школу. Сва се она поверавају учитељу и он је лично ангажован и одговоран за успех или неуспех ђачки. Да би се ово постигло, учитељ треба да води своје ученике. Кад учитељ води своје ученике, онда је тиме створена погодба за осећање одговорности. Тиме се ствара и бољи суд о ваљаности појединих учитеља и васпитни утицај доносећи боље резултате боље се и цени. Код разредног система може се рећи, да деца личе на оног магарца (у причи), којега је

2