Учитељ

348 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

нуда г куда 7 трећи вели: мајки, мајки, четврти вели: шта. ћеш 7 шта ћеш 7 пети вели: сиким мало млеко !«

Или: Детиња се глава узме међу дланове, па се клати а и лево, и том се приликом говори: „Сеје була брашно,

а циганка, "трице, циганчићи плачу за белу погачу.“

Кад женско дете изради прно плетиво, тај се рад баца. у реку и говори: „Нека је вредна као што је река брза.“

Прво дете у родитеља зове се првенче, а последње истриличе.

У Жучу у срезу Косаничком у окр. Топличком пролазећи кроз гробље, спазих на једном малом гробу изврнуту детињу колевку. На моје питање шта ће ова колевка, на гробу, добих одговор: да је тамо обичај да се ствари умрлог детета бацају на гроб, а ствари умрлог човека бацају се или у реку или негде ван пролаза.

Алексинац Тих. Р. Ђорђевић

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ НАШЕГ ШКОЛОВАЊА

А МИТИНА ШБЊОЛА ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ НАШЕГ ШКОЛОВАЊА У НОВООСЛОБОЂЕНИМ КРАЈЕВИМА. — Пише ГЛИША —

(наставак)

Као и свуда у оно време, у овој школи играше велику улогу — реграција. До душе није било одређено. време кад ће сеона доносити, али је она ипак постојала. Начин, на који се она вршила, интересоваће све чи- ; таоце. Да почнемо од почетка.

Кад родитељ први пут доведе дете у школу, да га упише, он му купи Буквар и таблицу, метне то једно на друго, а поврх њих лепе чарапе што је мати детиња спремила даскалу, па све то завије лепом новом марамом и да детету да носи, а и он пође с дететом. Кад уђу и школу, приђу даскаљу кога дете пољуби у руку, а родитељ се поздрави с њим, изјавив, да је довео дете да га упише у школу. Сад дете преда све оно с марамом дасналу, а овај то развије па мараму и чарапе стрпа у џеп или недра, а Буквар и таблицу врати детету и одреди му место у «чину» (обично до каквог рођака. или комшије.) Шанув нешто даскалу на уво, родитељ сад отиде.

Овакав је био обичај при упису, који је сваки родитељ без разлике у имућству, вршио. Овако је исто било доцније и са Часловцем, кад је дете свршавало Буквар, а тако и сваком књигом редом.