Учитељ
У
Поред овога, опет су ђаци у неколико дана један пут носили даскалу по што год, али то није било за свакога «обавезно.) У овоме су се одликовали нарочито ђаци родитеља дућанџија. Рекао бих, да у оно време даскал није куповао ни шећера, ни каве, ни пиринџа итљд. Бивало је, да мати оправи даскалу по детету бошчалук, или опет свима његовим укућанима по нешто:
О берби пак, сваки је ђак носио даскалу жита, кукуруза, пасуљ и др. као и грожђе (ако је имао шта да бере), иначе не би био пуштен за бербу- _
А уз белу недељу ко није однео даскамј кокошн или неколико јаја, тај нијв био пуштан дан-два пред покладе за љуљашну. Одрасли пак сиромашни ђаци, у замену реграције, радили су даскалу у винограду, њиви и башти, или помагали у кућевном послу, те су тако и они били изједначени с осталима. -
Ну, најинтересантнији је био овај обичај:
Првога дана Божића родитељи опреме по детету куповни, симиџијски колач“ (40—50 с. м. у пречнику), са неколике најлешних јабука, а најчешће и са чарапама, те ово однесе даскаловој кући, а даскал или ко његов веже у један крај мараме у којој је колач донесен неколико пара (обично грош, и ако је и дар донесен оно и више). Исто је оваке било и првога Васкрса („Великдана»), само су место лепих јабука дошле лепе шарене пералинке._ Са дететом обично је полазио и родитељ, те је приликом те визите распитао даскаљла о успеху свога детета. –
И овај је обичај скоро сваки родитељ, иоле имућан, тачно вршио, до год му је дете ишло у школу, те је тако сваког Божића и Ускрса даскал морао и да продаје колаче, као што то данас раде многи сеоски свештеници.
Према свему овоме, даскал је имао и особите своје назоре према појединим ђацима својим. Тако, он никад није пустиоу «коледу“ на Игњатов дан (%0. декембра), када су ђаци пре зоре по кућама, по двојица, певали: «Предвечни, родисја послечни ___ ____ __« ## нити опет на пратњу, Од које се добијао добар приход, као и од «коледе», — онога ђака, који му никад ништа није донео. А ко без дозволе отиде, тешко ли га њему ! Према томе сад, читаоци могу лако погодити шта су ђаци код својих кућа радили и како су се довијали, да само испуне „своје обавезе» према даскалу.
Светковање ·
Ондашње светковање школско у многоме се разликовало од данашњег. Тако је онда било више празника и светаца у које школа није радила а у које данас ради и обратно, у које је онда радила а данас не ради. Истина, у Лесковцу су онда и прилике биле друкчије но данас, али су ипак и «нрвена» и «црна» слова друкчија била, онда но данас.
Од најзначајнијих школских дана, такви беху Свети Сава, 14. јануара, и Ђирило и Методије, 11. маја Први дан школа нити је светковала ни празновала (због Турака). Школски патрон беху Ћирило и Методије, први словенски учитељи и просветитељи. Милина беше погледати, кад неколико стотина ђака са својим учитељима и свештеницима, родитељима, браћом и се-
# Турци зову «чурек». ; жж На свом месту казаће се опширније о овом обичају.