Учитељ

ЕЊИЖЕВНОСТ 395

школе“, које је израдио сабор од 1871 год., а потврђене су 1872 године. Писац опширно говори и о устројству и о уредбама.

Учитељске су школе подељене на више и на ниже. Виша је она у Сомбору, а ниже су у Пакрацу и Гор. Карловцу. Виших девојачких школа, које спремају младе Српкиње за ученице учитељских школа, има у Новоме Саду, Панчеву и Сомбору.

Од «Устава и лирическе депутације» (1776 год.) данашњи је рескрипт права тековина, која браћи пречанима даје законита основа за уређивање школских прилика. А велика је добит и у томе, што су последњим «Урвабама“ обилни народни Фондови стављени у помоћ народној просвети, и што је изведен и пречишћен вероисповедни карактер српских народних школа. Од користи је и то што је узакоњено право суделовања целог народа у пословима цреве и школе.

За главног иншпектора, изабран је Др. Ђ. Натошевић. У овом времену најважнији му је посао био: писање школских вњига. Умро је ноћу између 10. и 11. јула 1887 год. у Гор. Карловцу.

Кад је почело да се Војничка Крајина развојачи, тада је 1871! год. издан нови закон за шкоде у бив. Крајини. Тај је закон дао правну моћ т. зв. «комуналним» школама, и услед тога српска црквено-школска самоуправа изгубила је око 200 школа испод своје управе. Писац о томе мало више говори. И каснији су закони крчили су пут комуналним школама, тако, да су се вероисповедне школе до данас одржале само у бачкој и ба-

_ натској области са Барањом.

Тек 1881 год. развојачена је цела Крајина и придата је Краљевинама Угарској, Хрватској и Славонији. Односно школа непрестано се радило на томе, да се што боље осигура земљиште за комуналне школи.

Данашњи школски закон за Хрватску и Славонију, доста погодан за Србе у Троједници, донесен је на земаљском сабору од год. 1888. О том. закону писац повише говори. А црквено-народни сабор, држан у Карловцими 1898 год. обратио се је земаљском сабору у Загребу с представком, да, се поменути закон од 1888 год. подвргне ревизији, како би се што боље осигурало подизање српских аутономних школа у Хрватској и Славонији.

У ужој Угарској чињене су сметње напредовању српских вероисповедних школа. Тако 1879 год. донесен је на угарском сабору закон, по коме се и у вероисповедним школама мора учити мађарски језик, почев од првог разреда. · :

Друга је неприлика у томе, што је 1892. год. угарско министарство просветз тражило да, према Уредбама о основним школама, у свакој општини плпшашп учитељске плате буде 300 Фор. (а било је тада 55 српских вероисповедних школа у тако сиромашним општинама, да је ту учитељска плата мања од 300 Фор. била); иначе министарство ће сиромашним општинама да притекне у помоћ, али да оно поставља и отпушта учитеље, дакле да, узме у своје руке постављање учитеља, поништи самоуправу. Патријарх Георгије сумом од 10.000 Форината сеновао је 1893. год. «фонд Св. Саве» за потпомагање српских вероисповедних школа, и до краја марта 1895. год, достигао је тај Фонд суму од 16.769 Фор. Тако су наша браћа пречани, створили могућност да учитељу и у најсиромашнијој општини плата не буде мања од 300 Фор., одбили и овај напад угарског министарства просвете.