Учитељ

396 ЕЊИЖЕВНОСТ 7

Тиме писац завршује историју српских школа.

Као што и читаоци виде, садржина је ове историје доста обилата. А више се не може ни тражити, пошто је ово дело. први покушај писања историје српских школа у Аустро-Угарској. Међутим, као шго писац на завршетку вели, («код нас се готово није ни радило на прикупљању и сређивању градива за историју народног школства». (Стр. !51). И онда хвала писцу што је и оволико урадио !

Завршујући књигу писац вели како се дуго ломио : да ли да св упусти у писање овог дела. „Историчар по струци нисам, а знам дз човек тишући оваке радње, мора у историји, као науци, бити зише верзиран, него што је то случај код нас обичних људи. Али када [опазих, да година за годином пролази, а нико се не одазива са готовом историјом нашег школства, реших се те израдих ово дело. Да ли сам тиме бар у неколико подмирио потребу у нашој. вњижевности у опште, а специјално у стручнопедагошкој, нека праведно 'одлуче они, који су за то позвани и меродавни». 'Отр. 152). -

По нашем скромном мишљењу. подмирена је једна потреба. Свакојако, који од наших опробаних историка — стручњака боље би обрадио овај предмет. Али кад то није учинио ни један од њих, онда писац заслужује сваку хвалу што се потрудио те је, у колико је материјала на расположењу имао, подмирио једну потребу. А да је заиста потребно, нарочито за раднике по струци просветној, упознати се са развитком народне просвете, што је један део културне историје народне — то, мислимо, нико неће порицати. |

Немамо шта више да речемо о књизи, која је штампана лепо и без штампарских погрешака.

Читаопима најсрдачније препоручујемо да књигу набаве и прочитају. Из књигв ће видети, поред историје, и како стоје народне школе код браће пречана. А узајамно упознавање први је услов да се у култури у опште изједначимо, ујединимо, да у пуном смислу речи будемо један народ, ма да. "смо распарчани на толико делова. И кад се духовно и у опште културно ујединимо, онда ће дсцније, кад суђени час дође, лако ићи спољашње, политичко уједињавање. Упознајмо се, зближимо се духовно, одушевљавајмо се мишљу да сви у једној братској заједници будемо. и онда мора наступити тренутак, кад ће и српски народ у свету заузети место које му приличи.

Браћо учитељи ! Радимо на духовној заједници, на познанству Шумадинаца са браћом што у осталим крајевима живе, агитујмо за идеју да Србији у будућности нема спаса без остварења заједнице са осталим српским областима, без остварења Велике Србије, и тиме ћемо се најлепше одужити праху оних славних предака. који јуначком борбом извојеваше слободу овом нарчету земље на коме живимо. Они су и живели и гинули за узвишене идеје. Угледајмо се на њих !

Данас је на првом месту да се што боље упознамо са браћом у остадим крајевима. То је први услов за договор и заједнички рад —- кад за то подесан час наступи. Да би се односно просвете упознали са браћом преко Саве и Дунава, треба прочитави књигу коју приказасмо.

Р.