Учитељ

АУТОРИТЕТ И ПОКОРНОСТ 838

се, физичког васпитања никако није ни било, а интелектуално се састојало у томе, да се прикупе многобројна, акта, без свезе и реда, да се мучи памћење и да, се успавају љубопитљиви умови. Све до Француске револуције у целој је Јевроци царовала потпуно механичка, педагогија, која је младе умове напајала догматичним доктринама, навикавала их да презиру Факта а да се одушевљавају речима, црпила им снагу мртвим језицима и реториком. Па да ли је тог зла нестало Да ли можемо казати да је то застарело васпитање, које заглупљује умове наше, гуши мисао натпу, отишло у веврат, да је умрло једном за, свагда Тако се пита поштовани учени писац, и с болом у души одговара: не!

Рано је још да славимо победу. Зло је ослабило, али још није ишчупано с кореном, и последице његове још се

опажају на свима странама, код свију народа. (СВРШИЋЕ СЕ)

АУКТОРИТЕТ И ПОКОРНОСТ У ВАСПИТАВАЊУ

Сви, који се баве васпитањем деце, морају над њима имати извесног аукторитета. Овај аукторитет је једно од главних срестава за васпитање; а његовој рђавој примени често треба приписати по нешто махна, што их налазимо у деце. Ми виђамо час непокорну и непослушну децу, час децу влабу и немоћну: ово последње је једна од најозбиљнијих последица рђавог васпитања. Прве од ових махна резултат су неодлучности и неправилно примењиваног аукторитета; а друге су последица осорљивости и веома велике строгости. Између ових крајности треба, колнко се више може, држати се средине; децу треба присиљавати на покорност, а треба их навићи да врше и оно што би било противно њиховим жељама, а њиховом духу ипак треба оставити потпуну слободу и снагу; треба их пустити да. се забављају свима, невиним задовољствима и њихов дух не треба никад убијати којекаквим застрашивањима. Све се ово може постићи чврстином и благим аукторитетом, у коме не би било ни љутине, ни осорљивости, нити пак сувише благости. Чувајмо се да се без потребе не служимо овим својим аукторитетом; али, кад је потребно, послужимо се њим потпуно, а при том пажљиво и нежно, имајући једино пред очима добро оних, који су поверени нашем старању. Укори и казне, на које децу осуђујемо треба да нам потичу из љубави исто тако као и похвале и награде. Такав аукторитет, у коме би