Учитељ

398 -__ КЊИЖЕВНОСТ

Чеси пак имају највише педаг. листова. Имају их десетину које у Чешкој које у Моравској.

Ове године, поред досадањих покренута су и два нова ваљана листа. Један је чије име горе стоји а други је: •

безка Која Мефадска. — орган друштва учитеља грађанских школа у Моравској. Штампа и издаје књижар Ф. Фргал у Б. Мезиричу, а уређује Клемент Давид учитељ грађ. школе, који у исто време уређује и лист «Магод а 5Која“,

» Сез. 5к. Мебапзка» излази шест пут на годину на | табаку веа. 8 а стаје за годину 1,20 Фор. 5 5

Пре кратког времена чешки учитељи грађанских школа организовали су засебно учит. друштво, поред учит. друштава у којима су и учитељи основних и учитељи грађанских школа. Одвајање учитеља грађ. шк. у за“ себно друштво није управо цепање од њихових другова учит. основних школа, о којима они и даље остају у заједници; него су учит. грађ. шк. организовели ово друштво, како би јаче и више могли РМ за грађанске школе и учитеље. . у

Први број поменутог листа обележава правац листу за тим доноси ваљане чланке о прописаном реду у школама осн, и грађанским. Како се ваља спремати за предавање и васштање у школи. О резултатима Нанзенова путовања на северни пол, и т. д.

Како се сад код нас (не знамо већ по који пут) опет покреће питање о сталном школ. надзору, вредно је саошштити овде што год о оном, шта овај лист доноси како се у Француској добија право за надзорнички положај.

Код нас се већ од толиког времена потеже питање ко може бити надзорник над осн. школама. Професори, без разлике спреме и квалификације, веле да могу они сви од реда, а учитељи опет веле: не разумете се ви сви од реда у овом послу боље од нас. Око тога било је између учитеља и професора наших и нешто препирака, где су учитељи више говорили иписали, а професори ћутали, али у ревизије ишли. 5

У Француској не може бити сличног спора. Тамо се тражи извесан испит за надзорнички положај, а на тај испит имају приступа: професори _учитељских школа и средњих школа, а тако исто и учитељи основних грађанских школа. У |

Испит овај, као и сваки др. испит у Француској, дели се на двоје: усмени. и писмени испит. :

За писмени испит узимају се питања из педагогике и из школске „администрације.

Усмени испит полаже се из педагогике и из праксе. По том се држи

и које практично предавање. Ове тодине за поменути испит било се пријавило 182 кандидата Од којих је на испит дошло 16!, и то: 50 професора учитељских школа. 6 проф. гимназија, 12 учитеља реааних школа и 92 учитеља основних и грађанских школа. - Испити су ови доста строги. Оцене се бележе од 0 до 20, а рачуна се да је неко положио, ако је из једне групе имао најмање 10, а из друге најмање 7. -