Учитељ

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ | 399

Не би ли и код нас, место свега досадањег премишљања добро било прописати сличне испите за сталне надзорнике, па ко положи — положиг Боље то, него да на таква места полажу права и они који за педагогику нису ни чули и који се у послу основне школе ништа не разумеју, па се ипак за ревизију грабе, иду по школама, те се уче од учитеља, па посае овима читају лекције и неке «своје» погледе износе. ДЈ. И.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

КРЕТАЊЕ ДРУШТАВА А). СРПСКИХ

Учитељско Удружење. По новим правилима Главни Одбор Учит. Удружења дели се на административни и нњижевни. И један и други имају по 5 чланова. По томе сад. чланови Гл. Одбора овако су се понотиту тоне У административном су одбору: Урош Благојевић, Лаза Обрадовић Коста, Глишић, Анта Голубовић и Јов. С. Јовановић, а у књижевном : Илија Миљковић, Станоје Николић, Светозар Вучовић, Ђорђе Којић, и Мијаило Станојевић. Председник је административног одбора Урош Благојевић, потпредседник Анта Голубовић, благајник Лазар Обрадовић, рачуновођа дружинских издања Коста Глишић и деловођа Јов. С. Јовановић. У књижевном одбору преседник је Илија Миљковић, потпредседник Станоје Николић, књижничар Светозар Вучовић, а уредник листа Мих. М. Станојевић.

Б). СТРАНИХ

Први окуп француских учитеља. Први пут су се састали учитељи Француских лицеја и колежа на дан 2 априла Т. г. Скуп је трајао све до 95 априла т. г. Од тог доба; било је много такових скупова, на којима су учитељи Француски решавали дневна питања. За овај конгрес, како га сами назвашше, одавно се радило, и има се само благодарити одбору и министру просвете, те се исти још ове године састао.

На дневном реду беху три дневна питања: оснивања кварталннх подружина, оснивање помажуће касе и Вассајацгеајзехалт.

Немачки учитељи. —- Главни скуп ошштенемачког Зећштмегејп-а био је овог лета у Јени. На другарској вечери, која беше приређена у очи скупа, говорило се само укако немачки народу Чешкој тиранишу и муче». "Ру је одмах састављена и послата депеша којом немачки учитељи благодаре Немцима посланицима на бечком сабору, за онако «јуначко» држање и одбрану «праведне» њихове ствари. КЕ

Од чега би се образовани људи стидели, тиме се Немци поносе и то хвале просвећени немачки учитељи! 5

У извешћу управе овог друштва изнето је да је у пршлој години било прихода 119.094 марке, а издатака 74.145! марка. Од ове суме послато је у Чешку и Моравску 23.365, у Галицију 3806, у Угарску, Ердељ и Хрватску 2418 и у «јужне угарске земље» (сигурно у Босну и Ерцеговину) 3802 марке.