Учитељ

668 допиби

Ма а о а и И рода. Дакле, религија је потребна, илудо би и глупо било правити јој неприлике и одстрањивати народ од ње. — Толико у опште со. религији, а сад да кажем неку о промени њеној као средству за васпитавање у школи. |

С педагошког гледишта вели се, да је религија једно важно средство за морално образовање. И ми то потписујемо и подвлачимо реч једно, те да тиме и сами не признамо искључивост религије у овоме послу. Па кад смо горе рекли да је нашем народу религија, сушта потреба, онда, доследни томе, радо признајемо да религији има места и у нашој основној школи, јер је и она искључиво нам родна. Сви знамо да већина, да не речемо сва деца, која уче основну школу, по свршетку исте одмах прелазе на практичан рад у својој отаџбини, па за то у основној школи не може бити ни говора о наукама у строгом смислу те речи; у њој се деца упознају са нај"општијим и основним знањима, која ће им доцније бити потребна у практичком животу. Кад, дакле, у основној школи није место за строгу науку, онда нема бојазни да ће учитељ, предавајући религију, доћи у незгодан положај и супротност са самим собом. Али и сам не дајем места буквалном и строго догматском тумачењу религије; њу, некако, треба везивати за свакидањи, практички живот, па да ње буде стварне користи по морално васпитање.

- Овим сам признао важност религије у народу и основној школи у опште, а сад да пређем на сам распис.

Одмах у почетку поменутог расписа вели се, да је по чл. 38. зак. о пркв. властима свештеник дужан да присуствује испитима, уида у _ почетку и на крају школске године и о Св. Сави извршује у школи прописни црквени обред и говори ученицима подесну поуку.“ И ја се у томе слажем, да је свештеник дужан да присуствује испитима; али само ја никако том његовом присуству не дајем важности и: власти некаквог контролисања. Законодавац сигурно није мислио, да још и свештеника постави контролом! Зна се, да су свештеник и учптељ Једина интелигенција у народу, па је и свештеник, као такав, дужан и без икаквог наређења и прописа да се интересује за школу и њен подмладак. А што се тиче уда говори ученицима подесну поуку“ — ја сеи у томе не слажем. Као год што не би згодно било да учитељ са амвона даје подесне поуке побожним хришћанима, тако исто нема смисла да свештеник уговори ученицима подесну поуку у школи“. Његова је црква, а учитељева школа. Нека свештеник све што има каже у цркви, а учитељу нека остави школу. Свештеник има годишње неколико десетина прилика да у цркви и деци и љу"дима говори уподесну поуку“, а Св. Саву, бар у школи, нека остави

> =