Учитељ

670 дописи

„Исто тако, свештенство треба да учитеље братски опомене и замоли, да најсавесније испуњавају своје дужности, које имају према светој вери и цркви, и да упућују децу на оно што је добро и корисно“ — вели се у распису. — Па зар има и таквих учитеља, који упућују децу на оно што је рђаво и штетно #! Та зар српски учитељ тако мало појима своју дужност, да му је и у овоме потребан свештеник, да га он упућује и поучава #! Жалостан би био такав. учитељ, а још жалоснија и беднија школа! Сви ревизори у својим. извештајима отворено и јавно веле, да су још учитељи једини и истински радници у народу ва културном пољу нашега народа; њихов је рад био увек отворен и јаван, и последице њиховог рада опажају се у јавном, државном животу (Србије. И само се црква, старија сестра школина, нађе да то оспори учитељима! Хвала !!.

Даље се вели, да се тражи да учитељи са ученицима уредно. долазе у цркву и да ученици одговарају на јектенпја и т.д. — Па. то учитељи и врше, верујте. Они имају за то нарочито прописана „Правила о идењу у цркву учитеља и ученика“ и они се њих строго држе. Ја сам имао прилике да будем при цркви коју опслужују три. свештеника, али сам их ретко кад видео сву тројицу у цркви; они се мењају и наизменце служе, а ја сам морао сваког празника да. будем готово редовно са по једним свештеником. Па зар и учитељ неће имати по који пут у истини потребе, те да оде до другог каквог“ села или вароши и сврши свој посао; Црква треба у свако доба да има своје певчике и ипођаконе, па да помоћу њих и врши своју _ службу, а не да увек и искључиво учитеља за тај посао тражи. Учитељ треба да дође, не спорим, али та потреба не треба никад да се Формулише са „мора“. Некако чудно звони та реч умора“ и нико и никад не врши свој посао с вољом, кад зна да то умора“ да чини. Ваља сваком предочити дужност и потребу тога посла,. па ће и учитељ, у колико то може, вршити и тај посао.

__ Вели се још и то, да има понеких учитеља, који су хладни према цркви и вери. — Ја држим да су такви учитељи ретки. Али да има врло много људи, па баш имеђу сељацима, који не поштују свештеника, цркву и веру — то, држимо, неће нико спорити, који је живео у народу. Али ту не треба апеловати на патриотизам учитељства, него треба потражити узрока у — самоме себи. Лични при= мер свештеника у овоме послу више вреди но свакодневне проповеди и“ уподесне поуке“ у црнви. уКад-кад се дешава да народ мора да. брани црквене светиње од самих представника п учитеља црквених“ — нађох у једном ревизорском извештају штампаном у „Пр. Гласнику“. „Поред Николе не волим ни Св. Николу“ — вели народ. Тако је..