Учитељ

ЕЊИЖЕВНОСТ 693

Питање о сталности учитељској јесте једно од најсудбоноснијих питања његових. Да оставимо на страну чисто начелне разлоге који говоре противу овога зла, које је ухватило дубоког корена у нашем политичком животу, како е материјалног тако и с моралног привредног и просветног гледишта па да с чисто хуманитарног гледишта пођемо посматрати ову појаву, која је обратила на себе, као што се види већ пажњу свију мислених људи. Овим премештајима. учитељским, који из године у годину трају, учитељска су огњишта разорена, све наде и идеали учитељеви о срећном животу су разбивени, породице су њихове упропашћене, једном речју још мало па ће се створити од овог кола људи пролетаријат, који ће задавати надлежнима бригу с друге стране. -

Ми молимо и преклињемо, да се стане томе на пут и да се законом осигура та давно жељена, насушна сталност. Може се пребацивати да су учитељи понекад и својим партиским испадима сами изазивали ове мере, које су тако по њих судбоносне и опаке — али ти разлози не могу се никад довољно оправдати јер њих саме побија та околност што те казне никад нису могле утицати на. поправку а свака казна, то је бар педагошки доказано, илузорна је ако нема дејства за поправку. Онда шта се постигло; Ништа друго него се један читав ред људи са породицама пзложио пропасти и недаћама да ће му требати мног времена да се опорави.

И писац ових писама г. Живановић стоји на овом земљишту: да је преко потребно стати с премештајима и завести нужну сталност. „Ваља метнути једном на теразије сву штету с једне, и сву добит с друге стране, која проистиче од овог вечитог јурења с краја на крај државе, овога вечитог калеидоскопа, у појединим школама, да ни деца већ не могу да запамте, имена својих многих учитеља и учитељица.

Ваља да се једном коначно постави питање: шта се добија тиме ако ће се учитељ Н. Н. оглашен у једном селу премести у друго, одавде у треће итд. И кад се на ово питање даде одговора који је негативан, онда треба одговорити на друго питање, какве би користи имао и учитељ, и школа, п ученици, и родитељи, кад би било једном утврђено уверење: да се учитељ не може, кад коме у општини на ум падне гурати из школе у школу, већ да и он постане домаћин, економ, ималац чега и свега: баште, кованлука, воћњака, те да и њему омили миран живот, обезбрижен положај па сљедствено и — школи добар наставник.“

При крају смо. Као што смо иу самом почетку излагања навели, ми смо изложили летимично оно што смо сматрали да је нужно и чиме смо били намерни скренути пажњу надлежних, који сада раде на реорганизацији наших основних школа, иу чију ми добру вољу, савесност, познавање прилика, рад и искуство ни најмање не сумњамо. Скренули смо пажњу на ове интересне чланке за то што су, као што већ раније рекосмо, пуна дубоког проучавања наших прилика и околности и пуна искуства, те ће им добро доћи у њиховом тешком и судбоносном раду. Више очију више пи виде. Више поточића већа и река. Као што смо у више прилика у „Учитељу“

У

УЧИТЕЉ у 45