Учитељ

школски Фондови 759

шење сељака увећавају је; учитељева вештина и добра воља без помоћи околине слабо помажу. О овоме врло умесно вели чувени педагог Дитес у својој „Теорији Педагогијес: Нема сумње: да је спромаштина једно од највећих друштвених зала, против кога вештина, васпитања неће кадра бити извести на двобој довољно силе, па ма имала најбољу увиђавност и непоколебљиву вољу.“

Па да би се ово зло, сиротиња, бар унеколико ублажило, почели су се код нас, — нарочито од постанка новог закона о основ. школама установљавати фондови за потпомагање сиромашних ђака, и благодарећи заузимљивости учитеља и родољубљу и пожртвовању српских грађана, данас тих Фондова има по свима нашим већим местима, где има и највише сиротиње. Они у многим местима пружају данас обилате помоћи ђачкој сиротињи, тако, да велики број сиромашне деце, без помоћи ових Фондова не би могла свршити ни основну школу. Ови су Фондови, тако благотворне установе за наше прилике, да без њих основна настава у многим местима не би ни из близа давала онакве резултате, какве она данас даје.

Колико је само сиротињских синова њиховом помоћу свршило школу и данас заузимају угледне положаје у нашем друштвуг А колико је раније, најдаровитијих младића, жудних науке у најлепшем цвету младости, кад су рачунали, да су већ остварили своје највеће идеале, убило ово највеће друштвено зло, "сијуотиња, и онако пуне младалачких идеала, пре времена отпратила у ледени и мрачни гробг

Имајмо на уму, да је сиромаштина не само једно од највећих друштвених зала, но је она у великој мери и извор многих друштвених зала. Друштво у коме живимо, дужно је да води озбиљна рачуна и о образовању и васпитању своје сиромашне омладине, оно је дужно. малим сиротанима и сиротицама, који често пута, гладни, голи и боси посећују школу, олакшати њихово бедно стање п ублажити њихове горке часове а то ће чинити, ако је буде материјално помагало, то су му хришћанске и хуманитарне дужности.

А ако се друштво не-би одавивало тим својим дужностима, спрам њих, многи ће од њих постати, кад одрасту опасни чланови друштва, они ће га мрзети, јер су у њему доста мука у младости пропатили а оно је било спрам њих немилостиво и није о њима водило никаква рачуна. Напротив, ако буде школску сиротињу помагало, дајући јој одело, обућу и потребе школске, она ће се с благодарношћу сећати тога врло дуго, она ће још у младим годинама стећи уверење, да у данашњем друштву има љубави и милосрђа, јер их није оставило саме себи, већ је се очински старало, да им патње олакша. Угледајући се и они доцније кад одрасту на друштво.