Учитељ

782 школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

Логички тачно било би само тад, кад би се упоредили они, што су имали религиску наставу и они што је нису уживали.

Што су световне више школе заостале нешто у броју ученика, то стоји у томе, што је добар тон у високој буржоазији, да се деца дају у духовне заводе због веза и користи за доцније време, што виши официри и чиновници нижим дају пример, даље и у пове"ћању тарифе.

За криминалност што све то више расте не треба чинити олговорном основну школу, нега опште социјалне прилике, због којих отац и мајка од шест сати изјутра до мрака нису код куће и деца остају без вадзора. Боље је постало већ тад, откад се побринуло за оснивање дечје заштите, где породица није могла вршити тај задатак. Али учитељи, који су прожмани дужношњћу и који се не плаше ни труда ни бриге, како би свуд стварали јединство народне свести, апостоли су, мисијонари човечанског разума, слободне мисли „и толеранције.

Питајте ме рекао је он, окренувши се левици, шта је наш морал, па ћу вам одговорити: онај заједнички Фонд, који показује морал католички, протестантски, јеврејски и слободних мислилаца, тежња заједнице у добром. Ово благо ми хоћемо да сачувамо и у случају потребе да сачувамо и од вас!

· Цело претресање показује, полове католичке Француске и лајичке Француске и потврђује, да у тој земљи расте сад омладина, која је подељена. п два непријатељска табора, која у неколико припада двама разним световима. |

ИТАЛИЈА

0 поправци италијанских школа у иностранству говори се од 1879. године, кад је тадашњи министар спољашњих послова, Депретис, ставио у изглед парламенту предлоге за такву поправку. Године 1880. поднео је два опширна извештаја, иза којих су дошли 1883—1884 и други. Још тада је било |! државних школа у иностранству. А сад скоро указао је министар Висконти Веноста, да се брину патриотска, а и религиска друштва у иностранству за одржавање и распростирање италијанског језика, нарочито на истоку, али да се имају борити с многим препрекама особито с новчаним. А ствар се тиче ни мање ни више него преко два милијуна Италијанаца, који живе растурени у иностранству и годишње око 300.000 исељеника. Министар се нада да ће моћи удесити што треба, како би се одговорило потребама боље него ли досад. Школе у иностранству деле се на три групе: државне, колегијалне и конфесијоналне. Државних имају данас 52, које походи 9685 ученика и које стају отприлике 900.000 лира (динара). Наставничко особље састоји се од 66 наставника средњешколских, 199 учитеља основне школе, 73 учитељица основне школе и 42 учитељице дечје баште. Да допуштају средства, могло би се отворити паралелних разреда и могло би се и више школа отворити, јер је велика потреба за ово. Исто су тако јако посећене и колонијалне школе, које имају захвалити патријотизму за постанак. Њих је 96 са 10.607 ученика; влада их потпомаже с 91.000 динара. Најстарије између конфесијоналних јесу оне