Учитељ

728 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

способност задобити од осећаја глади и жеђи које би проузроковали амнионски') сокови које ембрио гута. У самој ствари кушање се јавља пре свију чула која зависе од потпуног развитка извесних осећајних живаца мозга. Како је Кистнер посматрао аненкефало (човек без мозга) разликује слатко од киселога, што доказује, да мозак за рефлексе кушања није неопходан. Морски прасци који се сувише рано опрасе, разликују слатко од других осећаја укуса, то исто видимо и код пре времена рођене деце. Али питање је, да ли може и пре рођења, дакле у материци бити та окблност, да постоје Фактички осећаји укуса По Прајеру тешко.

Осећаји мириса јављају се код сисара тек по рођењу, као и код тица — пошто измиле из јајета. Могућност, да будемо неадективним дражима узбуђени, код живца за мирис сасвим је искључена. И ако фетус од 8 месеци, по посматрању Кусмаула, има ту способност, да осећа воњиве утиске, ипак не може бити таквих осећаја пре рођења, јер носне рупе немају ни најмање ваздуха у себи, и тако главни услов за осећај мириса а то је удисање гасовитих тела, још не постоји. Носне рупе, у колико исте у опште стоје отворене, испуњене су, као и шупљина уста, амнионском водом.

Тице чују и виде пре но што изађу из јајета; сисари, међутим, вежбају се у овом послу тек по рођењу. Надражљивост слушнога живца и његова способност да прима тонове или бар да реагира на сходне дражи, постоји истина, и код фетуса, али је бубна дупља испуњена неком пиктијастом материјом, а доцније неким меканим ткивом тако, да, се таласи звука не могу простирати од спољашњег уха на, унутарње; међутим је опитом доказано, да глава не служи проношењу звука. Осетљивост мрежњаче према светлости и отварање очних капака такође постоји код човечјега. ембрија, те је, према томе, могуће, да унутарње, неадекватне

5 Амнион зове се унутарњи слој кесе у којој ембрио плива.