Учитељ

500 = ШЕОАСЕО БРЕТАЊЕ У СВЕТУ

Министарство просвете поднело је цару овакве одредбе о илатама учитеља у осковним школама. Учитељи, којима и село даје уобичајену накнаду, могу имати плате 300—500 рубаља; учитељи у мањим варошима 4—600 рубаља. У већим варошима биле би плате веће. Највећа плата би се имала достизати после 25. године службе. Пензија износи половину последње плате; она се добија после 45 година службе. Кад је био уведен монопол на ракију, променили су многи учитељи своју службу за боље плаћену службу монополских продаваца ракије. С друге стране поскупљивање народног пића имало је тај резултат, да су се продужне школе стале боље похађати. Па и у новије доба отпочето подизање народних позоришта, читаоница и чајница знатно је допринело, да опадне пијанство, а да. се развије похођење школе и оиште народно образовање.

Иницијативом министарства народне просвете израђен је илан за наставу из хигијене. Сада га прегледају ректори виших завода петроградског округа.

Пре две године хвалила је штампа као особиту хуману радњу, што су велике руске жељезнице установиле за универзитетске ђаке нарочита помоћничка места за време школског одмора. По званичним извештајима види се, да на кијевском универзитету има од прилике 60%% ђака без средстава. Влада мисли, да финансијско стање универзитетских ђака у целој царевини није много боље. Ко има на расположењу 20—25 рубаља месечно, важи као врло богат. Један извештач Руских Вједомости (новина) износи, да има стотинама ђака, који по три месеца носе исту кошуљу и не скидају је, хране се најгорим хлебом, горким чајем и ретко кад добију комад меса. Држава и друштво чине своје, да помогну тој невољи, али сиротиња је сувише велика а многима треба помоћи. У Москви се н. пр. образовало „друштво за помагање сиромашних великошколаца“ и

· оно је пре кратког времена положило универзитетској каси 14000 рубаља, те тиме олакшало наставак студија многим ђацима. Али су и поред тога многе стотине морале оставити универзитет не могући одговорити Финанцијским захтевима своје школе. Отуда је руски ђак упућен на свакојаке споредне послове. Сусрећемо га као преписача у трговачким радњама, као вратара, као савијача цигарета и т. д. Горка сиротиња утиче и на друштвени положај академијског грађанина: његово се друштво обично избегава. Богатији и не шиљу своју децу на универзитет, они више и воле познатије грађанске и војене академије. .

ШВАЈЦАРСКА

Међу учитељским удружењима, која супротно месним и среским (кантоналним) удружењима имају општији, интеркантонални „ карактер, стоји на првом месту Швајцарско Учитељско Удружење,

основано 1849. године. Оно има 4500 чланова, који се деле на кан-

тонске чланове, и издаје два часописа: Новине Швајцарских Учи-