Учитељ
О ДЕЧЈИМ ЛАЖИМА 2
Колико неистинитих прича (и не само код мале деце) произлазе само из навике у претеривању, и из жеље да се произведе ефекат! Кад се један малиша од четири године пропне на прсте п повиче: „Види, види, мати, како сам велики; ја сам тако брзо порастао, постаћу читав џине; или кад се хвали својом снагом и прича нам о неким изванредним делима, која ће сад да изврши, нико се не осврће на његова брбљања.
„Без сумње, ове склоности ка лажи, које се у детињству не могу сматрати као опасне, могле би се касније, ако не би биле за раније угушене, развити и постати праве лажи. Неограничена уобравиља и страст за ефектом наводе и постарије дете да каже оно што зна, макар и приближно, да није истина, да би само произвело мало чуђења, и обмануло друге. Таква претеривања очевидно обележавају анормално стање, јер ми њих налазимо и код лудака. Иста су така и претеривања из самохвалисања и таштине. Да поменемо овај пример: Нека деца, која одлазећи у какву другу варош за њих нову, или у школу, узимају на се да изврше и такве улоге. које једва да могу да изврше, само да би се показала кадра ва такве ствари.
Обилати извор-лажи код деце, нарочито код девојчица, јесте жеља за допадањем. Овде имамо сад посла са врло разноликим Фактима. Кад нека мало живље природе, девојчица, у изненадном осећању нежности према матери, тетки, или својој учитељици, каже: уја вас тако волим“, или: „Како су красне ваше очи“, или какву
другу тако ласкаву реченицу, онда у том тренутку то може бити
и искрено, јер ово претеривање, очевидно долази због изненадне узбуђености. Има више лукавства и претворства, која долазе из намерне жеље, да се каже што лепо, или пријатно. По нека деца, канда, сасвим и присвоје овакав начин вечитог ласкања пријатним и допадљивим изразима; и зато она, код којих је овај инстинкт најјачи, и преовлађује над свима осталима, доцније постану добри глумци у друштву. У свима овим претварањима и претеривањима налазимо клице онога, што се касније развије у велико морално зло, у омашку истине, т. ј. у лагање и у најозбиљнијим приликама. 1107 ипак, ово детиње ласкање, и ако у себи садржи облик невине лажи, има и нечега љупкога, захваљујући пријатном мотиву, наравно ако се претпостави, да дете жели само да се допадне, без и најмање какве задње намере, без икакве наде, да ма шта добије од предмета свога обожавања. И оваку погрешку детињу врло је тешко сузбити, јер сузбијајући је, ми се уједно лишавамо најдражих сведочанстава детињства.