Учитељ

20 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ЗА РВ ИА С БРАНА ИН Па А и ВАН а пи ЕН а НЕ

одмах затим прснуо у смех. Испитајмо мало изближе овај случај. Питање је подетакло у малишановој глави идеју, да му је неко нешто казао; сад се овде јавља известан процес сугестије, која дејствује на разум детињи, као на разум каквог хипнотисаног лица. Лутка је била ту поред детета; мале дечје пошалице, детињарије, често се састоје, као што се зна, само из конверзације са лутком. И онда шта има природније ту, него да та идеја превлада разумом детињим. Ну шта да се каже о смехуг Готови смо допустити, да ту има и мало ђаволства, нека врста, шаљивога чикања. Израз материна лица показао му је, да је та његова дрска и бесмивлена мисао произвела на њој утисак задовољства са чуђењем, а мали глумац, и не воли ништа више тако, као да само произведе дивљење.

Браво и живо уображење, страст да одигра неку малу улогу, особито ако је ту још и жеља да произведе мало чуђења; за тим намера за противљењем из ужива — све то, чини нам се, 06јашњава ове невине лажи, м све оне многобројне дечје погрешке у прво доба детињства. ·

До извесне границе, деца су доиста за такве своје погрешке "крива. Али зар и то није известан начин игре детиње. кад се оно направи лажовом. А то, дабоме, нема ничега заједничког са правом лажи. Ми о овом говоримо са толико више уверења, што знамо, да тај исти малишан, у тренуцима кад је био озбиљан, за живу главу није смео пепстину рећи. |

ба свим је други случај, кад само уображење увуче дете у грешку, да неку ствар нетачно каже. На пр. кад зажели, да се понесе, оно каже: „Боле ме ноте и колена; кажем ти, не могу више да идем.“ Потпуно је могућно, да кад ово изговори, заиста осети неки умор, и ако се мало час претварало.

Из збирке једнога писца узимамо овај пример: „Дадох једном |

детету мало сирупа противу кијавице, када, М. М.... одтри године дотрча к мени и повиче: „И ја имам“ кијавицу, треба и ја да пијем лек“, и одмах поче да кашље. Сваки пут, кад би ме спавио да узмем Флашицу, отпочне кашљати. Сируп је био врло сладак.“ Ово изгледа немогућно; али ко зна ипак да врло жива уобразиља детиња, гледећи, како се сируп даје болесном детету, није и на њему произвела неки истинити мали узрок кашљања7 Ова мисао изгледа. узета олако, али она ипак заслужује, да се испита пре него што би дете било названо лажљивцем.

Остваривање каприса уобразиље, која је у овом случају подстакнута још и укусом слатких ствари, може у много случајева, бити изазвана и другим осећањима, која се тек касније развијају.

аса ава аи

| 3 % 4 .