Учитељ

24 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

њима која се дају извинити. Ну ипак се чувамо, да кажемо, да сама деца каткад измишљавају лаж, и то намерно, услед каквог незнатнот узрока. Ово нам потврђује она иста трогодишња девојчица, која, видећи своју мајку, како милује њенога братића, а њу не, осети се увређена и сместа смисли причу, како је тобож Хенрик дирао папагаја. Волимо да верујемо, па ма шта било, да су оваке лажи изузетне, ако не и анормалне. —

Много још треба радити док се потпуне опише тодив орегапа дечјих лажи. Јер, дете је на пр. кадро да врло брзо упозна. добре и простодушне људе, као ббне или баштоване, који су увек готови да слушају његова приповедања, и ласкају му, правећи се, да његове речи примају као јеванђелску истину. Што је још значајније, "деца намерно варају само извесна лица. Има много ђака, који се нимало не устручавају да обману оне, који им се не допадају, нарочито ако су ови још у каквој неприлици. А међутим, ти исти ђаци сматрали би за врло срамно и ниско лагати своје родитеље. а неприлично варати свога старешину у школи. Сличне одлике се находе и у првим периодама живота. То је друга тачка сличности детета са дивљаком, чије се мисли своде на: „Буди искрен само према ближњем свом.“

Друга страна овога предмета, досада мало изучавана, јесте.

моћ навике за лаж, а код неких лица немогућност казати истину. Тежња да се у лажи истраје, битно је човечја; а код детета је она још виднија, јер се оно боји да се у лажи не ухвати.

Ово важи и за лажи које се приписују не само лицима са аукторитетом у руци, већ и оним наивним људима, које мало лукавији мушкарци и девојчице варају са задовољством. На тај начин, свуда где се деца у гомилама скупљају,“ стварају се све врсте лагарија,

измишљених прича, легенада, које прости умови примају врло оз-

биљно као стварне. Те су измишљотине у неку руку плод задовољства уобразиље. Ипак је вероватно, да су у тим случајевима жеље утростручене не само тежњом, да се произведе утисак, већ иу љубави за моћи, која се у нејакога детета огледа у превари и у детињској подвали својима старијим.

Пример лажи врло је заразан. Варање може подстаћи код непослушне деце неку струју дивљења, смелости за лаж, па то бива чак и код деце релативно послушне. Ми мислимо, да ово у великом делу зависи од моћи сугестије. Превара смело изречена очарава уобразиљу, и намеће јој се као каквом магичном снагом.

Последица сугестије, која рађа превару, врло је приметна у у овим патолошким или полупатолошким случајевима, где су деца

НИ ЉЕЕЊУ