Учитељ

. =

2: РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

и матера у погледу васпитавања јесте један од најневероватнијих Факата у ошштој настави. Обрађени су толики предмети од споредна значаја, а заборављен је да се изучи понајважнији од свију предмета — морално васпитавање у породици. Та од тога. васпитавања зависе у главноме врлине и срећа наше деце, па, дакле, и наша лична срећа,

и наш добар или лош глас. Кад би родитељи децу добро.

васпитали, не би више било: злочина, порока и других зала; а што ми патимо од толиких недуга, то долази отуда, што родитељи нису учинили што треба за васпитање своје деце; она су остављена без вође урођеном нагону, рђавим примерима — узроцима сваке рђаве радње.“

Ван сумње је, да нам наше добро срце и здрав разум казују оно, шта треба да радимо за децу своју; али то није довољно за посао тако тежак и толико заплетен; треба га расмотрити, треба га изучити, треба се користити расматрањима и опажањима оних, који су се нарочито занимали овим питањем. Ма како да је човек обдарен, ипак свагда треба по штогод да научи. С тога не треба да се учимо тек кад постанемо оцеви или мајке, тада ће, можда, касно бити; зато се још у младости треба спремати за будући позив васпитача. Треба скоро петнаест година рада да се

постане учитељ или учитељица. Исто је тако деликатно_

бити васпитач своје деце.

2. Дужности родитеља према својој деци

Од онога часа, од како смо ми некоме дали живот, ми се морамо трудити да том створу дамо што је могућно бољи живот. Дајући живот деци својој, ми смо тим узели на се обавезу пред друштвом; јер ће та деца једног дана постати радници, грађани, мужеви, супруге, оцеви, мајке; ако се рђаво одгаје, за то су криви они, који су их изродили — то смо ми, који смо посредно одговорни за сва. недела, која деца наша буду починила,

а