Учитељ

2 “2 о

ПРОТИВУ СИСТЕМА ВОЂЕЊА УЧЕНИКА

Као што је нужно мноштво васпитача, исто је тако нужно и мноштво васпитаника, т. ј. не васпитање појединаца, него васпитање масе. О овоме се питању расправља у педагогији кад се говори о важности народне школе, и ту се истиче преимућство васпитања. масе: прво, што се у школи ствара утакмица међу ученицима; друго, што се. тиме тече умешност у опхођењу с другим личностима; а такође и из разлога социјално-етичких. Васпитањем појединаца, упознавајући боље индивидуална својства, гледа се, да се иста што већма развију, док васпитање масе постоји да та својства. ствари корисним по ошштност: уклањајући једностраности, тупећи рогљеве, скраћујући што одвише штрчи. Е

Опажено је, да деца, код којих је примењена строжија, Форма васпитања, прекори и казне, излазећи од једне личности и често се понављајући, чине децу упорном и неосетљивом, ипо томе у њиховом срцу заузима према учитељу место нека огорченост. Кад се учитељи мењају тога, нестаје. Не треба се онда бојати за, дечји морал, јер сви учитељи знају за један и исти морални закон, и сваки је прожет једном истом савешћу, позивом и идеалом.

9. Противу разредног система даље се подиже прекор, да он не даје прилике за узајамно делање куће и школе, да у варошима с премештањем васпитача учитељева личност губи у ауторитету, а кад би се остварио систем вођења ученика, могло би се очекивати да се приближе једно другом кућа и учитељ. Узајамно делање куће и школе отежавају ове околности:

а. Учитељ који води децу кроза све разреде код данашње покретљивости надничарског света (ово највише важи за Фабричне градове Западне Европе) и наших чиновника већ у трећој школској години једва да има учитељ половину деце из првог. разреда.

6. Многи родитељи немају прилике да ступе с учитељем у тешњу везу; а многим родитељима и зазорно Је

Е 15»