Учитељ

ПРОТИВУ СИСТЕМА ВОЂЕЊА УЧЕНИКА 2.

у добро опремљеном разреду поред малог труда бере хвалу с туђим трудом: „жање где није сејао.“ Свим се тим, веле, уништава, осећање одговорности код доброг учитеља, и овај мора најпосле равнодушно пустити да иду ствари својим током. На ове замерке може се овако одговорити: заиста ће бити појединих учитеља у нижим и вишим школама ноји ће, пошто немају умешности, поред све добре воље, мање урадити, али такви ће учитељи само онда постати бољи, ако се што дуже веџбају у једном раду, у једном разреду. Кад би овакви учитељи водили своје ђаке, то би било грех према самој деци. Ако је учитељ „добио доста лоше спремљен разред, онда му пада једна година. упорног, тешког, али и опет пуног части рада, који ипак на крају награђује успехом. Учитељ ће. као савестан човек, уложити све снаге да би попунио празнине, да би поправио где је погрешио. Таквих учитеља има доста, и не треба имати у опште лоше мишљење о њима. Дакле, код разредног система није затупљивање осећања одговорности, већ изоштравање истог. Према томе су ове тужбе противу разредног система претеране и неосповане.

Кад би се усвојио систем вођења ученика кроз све разреде, онда би цео колегијум дошо у непрестано кретање: учитељи највиших разреда долазили би у најниже, п обратно. Најнижи, први, разред је најважнији разред, и у њему треба да раде најбоље учитељске снаге; буде ли ма каквим случајом овај разред занемарен, онда трпи цела школа. Учитеље пак, код којих деца добро напредују, паскоро ће свет почети уважавати. То се најбоље види при упису ученика, када се родитељи чисто утркују да одведу своје дете у разред доброг учитеља. Настављати је вештина, али онога у најнижем разреду најтежа. Једна вештина се не може механички, као занат, научити, већ за њу треба и природног дара. Према томе има учитеља који су тако рећи створени за први разред, и благо школи која, може такве да покаже! Али им онда треба дати и место